Zašto sanjamo?

Čuvari uspomena

Mnogobrojne studije su otkrile da snovi pomažu da sačuvamo pojedine informacije. Spavanje daje vremena mozgu da uspomene sačuva i prebaci u druge delove mozga, što pomaže da te uspomene negde sačuvamo i ponekad evociramo.

Studije su, takođe, pokazale da delovi mozga ponekad ponavljaju uspomene od prethodnog dana.

Snovi imaju zaceljujuću moć

Psiholoizi veruju da kada sanjamo odvajamo emocije od realnih događaja. Odvajajući te emocije od realnih događaja mi smo u stanju da lakše procesuiramo i prihvatimo te emocije. Pošto je u tom trenutku mozak u stanju da stvori vezu između osećanja i događaja iz prošlosti.

Istraživanja su pokazala da veze između snova i osećanja imaju potpuno drugačiji utisak na nas nego da smo ih preživljavali u budnom stanju. Te veze i pogledi na sam događaj koji smo preživeli u snu, pomaže nam da prebrodimo emotivno teške situacije, jer nam snovi pomažu da ih sagledamo iz drugog ugla.

Neki naučnici veruju da je ovo dobar način da otkrijemo korene nečije tuga, besa, straha ili sreće. Dok drugi veruju da je ovo način na koji ljudi mogu da reše svoje najdublje probleme i otkriju razloge svojih nesigurnosti.

Sprečavaju anskioznost

Jedna studija rađena 2009. godine je odvojila dve grupe studenata. U prvoj grupi je bilo 35 mentalno zdravih studenata, a u drugoj 20 studenata koji pate od depresije i anksioznosti. Svi su probuđeni nakon 10 minuta REM faze, a zatim i 10 minuta NREM faze. Nakon toga su zamoljeni da ispričaju i zabeleže svoja sećanja na snove.

Utvrđeno je da su studenti koji pate od depresije i anskioznosti skloniji snovima u kojima je tema agresija ili samopovređivanje. Utvrđeno je da REM faza pomaže depresivnim i anksioznim osobama da lakše prihvate i prevaziđu svoje emocije povezane sa samopoštovanjem, tugom i besom.

Poboljšavaju kvalitet života

Jedna studija je pokazala da su se pacijenti kojima nije dozvoljeno da spavaju tokom istraživanja suočili sa nekolicinom posledica. Istraživanje je pokazalo da su doživeli povećanu tenziju, imali poteškoće u koncentraciji, imali manjak koordinacije i povećanje telesne težine. Takođe su pokazali sklonost ka halucinacijama.

Ipak mnoge od ovih nus pojava mogu biti povezane sa nedostatkom spavanja i sna.

Nesanica može biti znak psihičkih poremećaja

Naučnici sa Harvarda su tokom jednog istraživanja pronašli vezu između snova i čestih poremećaja kao što je bipolarni poremećaj. Ustanovili su da i kod dece i kod odraslih poremećaj spavanja povećava rizik od razvoja psihičkih pormećaja.

Poremećena REM faza utiče na nivo neurotranspitera i hormona stresa.

Procesuiranje informacija

Jedna od studija je dokazala da dok smo u REM fazi mi procesuiramo emocije i informacije i povezujemo ih sa stvarnim događajima i znanjima i zato su često naši snovi tako bizarni, zbunjujući i kreativni. Takođe su otkrili da nas snovi čine svesnijim našeg ponašanja u stvarnom svetu.

Teorija snova po poznatim psihoanalitičarima

Ne možemo govoriti o snovima, a da ne spomenemo Frojda. Iako su mnoge teorije ovog popularnog psihoanalitičara bile osporavane tokom vremena, one su i dalje glavna tema diskusija i našle su svoj put do popularne literature i muzike.

Frojd je tvrdio da značenje naših snova dolazi od naših podsvesnih misli i želja. Verovao je da smo vođeni agresnim i seksualnim instinktima koji se suzbijaju u našoj svesti, a oslobađaju tokom snova – u podsvesti.

Aktivacioni – sinteza model

Model aktivacione sinteze je predstavljen prvi put 1977. godine i govori o tome kako naš mozak kreira snove od signala. Ova teorija tvrdi da umesto naših iskustava i sećanja kao okidača naši snovi potiču od bioloških odgovora na aktiviranje pojedinih delova našeg nervnog sistema.

Autori ove teze zapravo tvrde da naši snovi nemaju nikako značenje nego veruju da su snovi samo interperetacija bioloških signala.

Teorija prihvatanja

Ova teorija ima 2 dela, jedan je povezan sa instinktom, a drugi sa nedostatkom sna. Psiholozi veruju da, na primer, životinje kada spavaju uvek spavaju na bezbednim mestu i tako čuvaju svoj život. To povezuju sa prirodnom selekcijom. Drugi deo ove teorije opisuje šta se dešava kada dođe do nedostatka REM sna.

Ova grupa psihologa je utvrdila da kada dođe do nedostatka REM faze jedne noći provodimo više vremena u ovoj fazi naredne noći, što je pokazalo da je REM faza neizbežna za normalno funkcionisanje. Prirodna selekcija nas je programirala da spavamo i sanjamo kako bismo bili u stanju da prihvatimo naše okruženje i držimo se podalje od emotivnog povređivanja.

Teorija pripreme

Teorija pripreme tvrdi da u snovima simuliramo situacije koje nas pripremaju za pretnje i opasnosti. Ova teorija je zasnovana na istraživanju snova dece u dobrom i lošem okruženju.

Pokazalo se da su deca koja su živela u okruženju izložena konstantnim pretnjama imala divlje i agresivne snove i odlične odbrambene mehanizme. Dok su deca koja su živa u bezbednom okruženju imala veoma nerazvijene odbrambene mehanizme, mnogo mirnije snove bez stresa.

Takođe se pokazalo da deca koja su bila izložena stresnim situacijama sanjala mnogo više snova, a ti snova su bili puna mučenja i sanjanja.