Zašto društvo ne dozvoljava ženama da stare…

Žene su oduvek želele da izgledaju lepo – Kleopatra se kupala u mleku, a žene Rima bi provodile sate u saunama kako bi vlažile svoju kožu. Sve žene žele da budu lepe i mlade. Ali danas, biti mlad je nešto što ljudi obožavaju, a znaci starenja su nešto čega se stidimo. Uklanjanje bora, bojenje sede kose i skrivanje vrata i potpazušja odećom je učestalije nego ikad. Ali zašto je prirodno starenje žene postalo takav tabu?

Mi smo možda našli koga bismo mogli okriviti za to što se žene plaše starosti. Ispada da je mržnja prema nesavršenosti žena vrlo profitabilna za mnoge savremene kompanije.

Prirodno je što odbacujemo ideju da smo sve stariji.

Starenje je sastavni deo naših života. I čini se da je i najtužniji deo. Njega se plašimo jer ga prate bolesti i bespomoćnost, telo postaje opušteno, a sećanje nepouzdano.

Međutim, starenje je veća opasnost za žene nego muškarci. Na stranu sa zdravstvenim problemima, žene bi trebalo da „graciozno stare.“ To znači da bi žena starija od 40 godina trebalo da skriva svoje sede i bore i da održava figuru svog tela. A tu su i stotine drugih „moranja“ koja se često međusobno isključuju: ukoliko se ne podvrgneš injekcijama botoksa, ne vodiš računa o sebi, a ukoliko da, izgledaš kao Barbika.

Starenje je strašno, a ukoliko ste žena takođe je i sramotno. Moderni kult mladosti nam brani da izgledamo u skladu sa našim godinama. Čak su i holivudske zvezde poput Gillian Anderson kritikovane od strane nekih ljudi: gledaoci nisu voljni da prihvate nečiji prirodan izgled.

Naravno da je "običnim" ženama teže: naučeni smo da mislimo kako je život gotov onda kada pređemo 30-tu. Čak i modni časopisi preporučuju mladim ženama da počnu sa antiejdžing preparatima već u 20-oj i da se pozabave sa borama mnogo pre nego što se i pojave. Ali strah od starosti se ne javlja samostalno. Postoje i određeni ljudi i situacije koje možemo optužiti za zastrašivanje ženama sa starenjem.

Morate se podvrći antiejdžing tretmanima i antiejdžing preparatima.

Cela industrija lepote zarađuje novac na želji žena da izgledaju mlado:

• 62% žena starosti između 35-54 godine života koristi antiejdžing kreme.
• 28 000 kozmetičkih procedura se izvede svake godine u Velikoj Britaniji (lifting, injekcije botoksa i mnoge druge).

Prema najkonzervativnijim procenama, profit ovih kompanija prodajom „mladosti“ je oko 200 milijardi dolara. Kreme protiv bora, injekcije, boje za kosu i slični proizvodi od proizvođača stvaraju milionere. Korporacije podržavaju mit da je starenje ružno i neprirodno. Ukoliko prestanete da verujete u to, ko će onda kupovati stotine bočica i teglica ovakvih stvari?

Međutim, vredno je pomenuti da naučnici ne znaju zašto starimo. Biolozi su shvatili mehanizam starenja, ali ljudsko telo je daleko komplikovanije od njih. Lekari i genetičari samo pretpostavljaju da se bore javljaju zbog sunčeve svetlosti, uticaja slobodnih radikala i iscrpljivanja stem ćelija. Ali ništa nije sigurno.

Kremovi i procedure sa čudesnim sastojcima poput ribljeg kavijara i lipozoma možda pomažu, ali takođe su možda i potpuno beskorisni. Nema takve stvari kao što je eliksir večnog života, ali „tržište mladosti“ definitivno postoji. Cela industrija radi na tome da nas natera da verujemo u tu „istinu“: glatka koža + sjajna zadnjica + (popunite neki svoj odgovor) = sreća.

Sa 40 godina žene postaju „nevidljive“ za poslodavce.

Neki ljudi kažu da život počinje tek sa 40, ali definitivno ne i karijera. Žene se plaše da ne postanu višak i imaju dobar razlog zašto se tako osećaju.

• Žene inače zarađuju manje od muškaraca i posle 40-te, nema nade da će im se plata povisiti. U tim godinama, žene dostižu vrhunac: nema prostora za rast. Za muškarce je potpuno suprotno: sa godinama njih više cene u društvu i na poslu.

Žene proživljavaju dva negativna uticaja istovremeno. Prvi je ejdžizam, starosna diskriminacija osoba ili grupa po osnovu godina. Drugi je seksizam. Drugim rečima, teško je biti žena u poslovnim krugovima. Za to, takođe, postoje dva razloga.

• Diskriminacija ima negativan uticaj na zdravlje pojedinca. Žene preko 50 godina starosti govore istraživačima da imaju depresivne misli više od 30% radnog vremena. Na kraju, razvijaju se i telesne bolesti.
• Sociolozi tvrde da problemi sa ejdžizmom žena počinju da postavljaju pitanje, „Ko će ostajati kući i podizati decu?“ U većini slučajeva žene čine ovo i gube nekoliko godina karijere. Žene ne uzimaju roditeljsko odsustvo zato što se boje da će propustiti nešto bitno u vezi sa poslom.

Je li sve krivica muškaraca?

Prošle godine, fotografija Toma Cruisea i Kelly McGillis je obišla internet. Bila je to fotka tipa „pre i posle.“ Ljudi su onlajn kritikovali Kelin izgled jer je izgledala mnogo starije od njenog proslavljenog kolege.

U engleskom jeziku postoji izreka, „Men age like wine and women age like milk,” u prevodu, „muškarci stare kao vino, a žene ko mleko.“ Uprkos popularnosti feminističkih ideja i emancipaciji, žene i dalje nemaju pravo da stare kako to žele.

Društvo nameće neku vrstu „životnog veka“ za žene i sat toga uvek kuca. Kada se vrednost određene osobe donosi po osnovu njene sposobnosti da da potmostvo, radi se o problemu. Sa druge strane psiholozi tvrde da razlog zašto žene imaju negativan stav prema sopstvenim godinama nije uzrokovan muškarcima, već samim ženama:

„Strah od starenja je strah žene da bude svoja, jer žene nisu ništa same. Ne mogu da privređuju za sebe, ne mogu da se zabavljaju, ne umeju da budu srećne, nemaju prijatelje ili porodicu koji bi hteli da budu sa njima zato što su zanimljive osobe, a ne zato što su žene. One se osećaju kao proizvodi na tržištu na kom žene nude, a muškarci biraju.“

Mikhail Labkovskiy

Strahovi i nesigurnosti su najbitniji razlozi zašto žene odbacuju ideju starenja. Možda, kada bi volele sebe više, onda bi se i ljudi prema nama ophodili drugačije! Sjajan primper takvog ponašanja se može videtu u pevačici Selin Dion. Sa 50 godina Dion je još uvek modna ikona koja ne krije svoje bore i nosi odeću koju želi. Izgleda vrlo prirodno čak i danas.

Magazini, reklame i Holivud nas teraju da se plašimo svojih godina.

Časopisi i holivudski glamur samo pogoršavaju stvari. Glumice i manekenke izgledaju kao da su zaleđene u vremenu i sa 30-40 godina i ni starije dana od toga. Ova industrija takođe ima okrutna nepisana pravila.

„Plastična hirurgija je bila stvar kojoj bi se okretali stariji ljudi kako bi ostvarili san u kom opet imaju 28 godina. Ali sada, u Holivudu, čak i oni sa 28 joj se okreću. Društvo nas je ubedilo da bi trebalo da izgledamo kao 18 godina stara manekenka celog života. Ali ja bih rekao da ću biti baš onakav kakav jesam.“

Clint Eastwood

Lako je razumeti mentalni sklop poznatih ličnosti: atraktivno lice i telo zarađuju novac. U njihovom slučaju, kult mladosti je komercijalna neophodnost. Prema režiserima, starost ne može biti privlačna i ljudi radije posećuju i gledaju filmove u kojima su mladi glumci. Ali ovako ne može biti doveka.

I vremena se menjaju i procenat starije populacije brzo raste. Na primer, u Japanu, sad je oko 30%, a u Italiji 20%. Dakle, sve više i više je aktivnih ljudi srednjih i starijih godina širom sveta. Danas nije u modi skrivati bore – zapravo, sasvim suprotno! Sredovečni ljudi postaju glavni likovi u filmovima i reklamama.

Pre samo 10-15 godina niko ne bi pomislio da žena preko 60 godina može biti glavni lik u akcionom filmu. Terminator: Mračna sudbina koji tek treba da bude prikazan ove godine je takav film, njemu se Linda Hamilton vraća u franšizu sa 63. godine i sukobiće se sa Skajnetom.

Možda je publici dosadilo da gleda anđeolike žene sa prelepim telima i jednostavno želi prave ljude. Ili su možda marketinški stručnjaci i režiseri konačno shvatili da su odrasli ljudi ti koji mogu da priušte sebi da gledaju ovakve filmove. U svakom slučaju, danas nema razloga da se stidite stvarnih godina.

Bonus: Imamo i dobre i loše vesti.

Prvo, loše vesti: sredovečni ljudi su najnesrećniji. Najdepresivnije doba u životu je između 35-te i 50-te godine. A žene su mnogo nesrećnije od muškaraca. Osim što su u tim godinama, žene imaju mnogo problema kao što su nesigurna budućnost, poteškoće u karijeri i briga o deci i starijim rođacima.

Žene moraju da igraju više društvenih uloga te zbog trpe emotivne neprijatnosti (poput tuge i iscrpljenosti, prema naučnicima).

Ali evo dobrih vesti: kako starimo, postajemo srećniji. I to sve zahvaljujući neuroplastičnosti. To je sposobnost ljudskog mozga da se menja sa iskustvom i prilagođava različitim okolnostima.

To znači da će stvari koje su nekada bile strašne (poput tinejdžerskih problema) biti mnogo manje ružne. Dakle, prema britanskim naučnicima, posle 50-te, nivo sreće raste i dostiže vrhunac do doba od 70 godina života.