Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Jedina stvar koju bi trebalo da znate o vežbanju za osobu Vašeg tipa telesne građe je otkrivena. Svako vrlo jednostavno spada u jedan od 3 genetska tipa građe, koji se zovu somatotipovi i samo bi se neko lud bacio na režim vežbanja koji nije specifično namenjen određenom tipu građe: endomorfnom, ektomorfnom ili mezomorfnom.
Da, kako da ne, to je glupost.
Nedavno sam napisao članak koji se sastojao od kviza koji je trebalo čitaocu pomogne da odredi svoj tip građe i neke opšte smernice o tome šta određeni rezultat sugeriše toj osobi da radi po pitanju svojih slabosti i svega drugog. Tu je pak bilo dosta neodgovorenih pitanja.
Iako je zanimljivo znati svoj somatotip i iako to pomaže da se prepoznaju potencijalne slabosti i prednosti, takođe može biti i sasvim beskorisno; potencijalno čak i neka vrsta prepreke u ostvarivanju punog genetsko potencijala.
Sam termin somatotip je izmišljen 40-ih godina prošlog veka od strane, ne genetičara, već od strane psihologa Vilijama Šeldona. Njegova kreacija od 3 telesna tipa nije imala nikakve veze sa mršavljenjem ili sa sportom, već sa nečim što je nazivao „konstitucionalna psihologija.“ Ovo je danas odbačena teroija jer počiva na premisi da telesni tip građe osobe određuje njen temperament.
Po tome, pa nazovimo to, ludošću, Šeldon je tvrdio:
Kao što smo rekli: ništa pametno. Bar što se tiče opisa ličnosti. No, ipak je ova ideja ostala u životu zahvaljujući sportskim krugovima društva, jer je ova podela na 3 tipa telesne građe zaista imala donekle smisla kada se radi o fizičkim slabostima ili prednostima pojedinaca.
Ali da li je profesionalci i dalje primenjuju?
„Ne mogu da se setim koji je koji,“ kaže Nick Tumminello, koji je osvojio nagradu za ličnog trenera godine ispred National Strength and Conditioning Association udruženja u SAD-u.
„Nije tajna da genetika igra ulogu u treninzima,“ kaže Tumminello. „Genetska predispozicija za treniranje (rezultate) se ispoljava u 2 momenta: kroz početak i kako ćete reagovati,“ kaže Tumminello.
Objasnio je kako neko može izgledati kao mršav, na primer, ali da ukoliko ta osoba nikada nije trenirala mi zapravo ne možemo znati kakva je njegova genetska sudbina. Ako se on dohvati tegova, njegovi mišići bi mogli eksplodirati.
Kao drugi primer, sagovornik se osvrnuo na prava genetska „čudovišta“ sveta bodibildinga i da se među njima uglavnom nalaze osobe koje su već bile mišićave i pre nego što su počele da treniraju i da su takođe i na samom početku treniranja pokazivale odličan odgovor na vežbanje.
Tumminelo pak kaže da će se određeni telesni tipovi samo-opredeliti za određenu vrstu aktivnosti. Mršavi i dugonogi koji nalaze da im je prirodno lakše da trče na veće razdaljine će svakako naginjati treninzima koji će ih usavršiti u tom vidu aktivnosti. Obrnuto, osoba koja je prirodna snažna će verovatno poželeti da otkrije koliko snažna zaista može biti.
Umesto da brinete o somatotipu, Tumminello predlaže, „Probajte i vidite kakav je odgovor.“ Kaže da su promenljivi faktori kao što je izbor vežbi, broj ponavljanja, setova i sl. ’ciljem odrećeni, a ne telom.’“ Šta više, dodaje da „Ja uklopim pokrete vežbi sa onim za čega mi se činite da ste sposobni. To nema veze sa somatotipom, već sa time koliko dobro pokrećete svoje telo.“
Njegov savet? „Probajte razne stvari i vidite gde će Vas odvesti.“
„Telesni tipovi i predispozicije su daleko složeniji od podele na 3 kategorije,“ kaže Alex Viada, trener i višestrani atleta.
„Nerazlučiva složenost to skoro da čini bezvrednim za razmišljanje. Teško je spoznati granice svojih mišićnih vlakana, tačaka pripoja mišića i svega ostalog sve dok ne odvedete sebe do krajnje genetske granice, a u tom slučaju sumnjam da ćete i saznati bilo šta novo svrstavajući se u određenu kategoriju. Da sam svrstao sebe u neku od kategorija, ne bih postigao ono što jesam.“
"Moj gornji deo telo je prilično mezomorfan, ali imam šire kukove i kraće noge endomorfa. Od struka naniže nikako ne ličim na maratonca i na napornim marševima u nižim razredima srednje škole prelazili smo oko 2 milje i uvek sam bio među poslednjima. Nikada nisam mislio da u meni čuči to što je potrebno za trkača."
"Ali sam imao pristojan potencijal da to razvijem. Nije se desilo brzo, ali upornost se isplatila. Moj trener, koji mi je stalno testirao VO2 max. tokom treninga kada sam se pripremao za Bostonski maraton je rekao da imam „veliki motor.“ Možda nema ultra-tananu pojavu ili duge noge koje imaju šampioni među maratoncima, ali moj motor je bio dovoljan da me dovede do vremena koje je potrebno za kvalifikacije za Bostonski maraton i to iz drugog pokušaja da savladam punu maratonsku razdaljinu. Vreme za kvalifikaciju na Bostonski maraton je nešto što svega 10% ljudi koji trče maratone može da ostvari, a to nikada ne biste mogli da naslutite u meni da ste me posmatrali sa aspekta tipa moje građe. Morao sam se potruditi da bih otkrio šta mogu da postignem."
Ono što smo opisali se podudara sa argumentima Alexa Viadae koji kaže da telesnu građu ne treba shvatati previše ozbiljno.
„Mislim da je najvažniji argument protiv somatotipizacije i koji želim da naglasim taj da ne možete znati mogućnosti svog tela po pitanju bilo koje aktivnosti pa ni po pitanju potencijanog oblika tela ili mišićavosti, sve dok se telom ne pozabavite nekoliko godina,“ kaže Viada.
Bodibilder i pomoćnik profesora sporta pri Lehman College-u iz Njujorka, gleda na somatotipove kao na „vrlo grubu podelu genetskih potencijala.“ Objašnjava da „pravi ektomorf ima poteškoća da dosegne zavidnu mišićnu masu, a da će pravom endomorfu biti teže da se stanji. Ali većina ljudi su kombinacija oba tipa, te to i nema mnogo relevantsnoti.“
Schoenfeld takođe kaže da je „praktična primena za pravljenje programa (vežbanja) prilično ograničena.“
Da zaključimo, on gleda na priču brige oko somatotipova kao „nepotrebnu konfuziju,“ govoreći „Ukoliko ono što mi govorite ne utiče na program mojih treninga, onda mi kradete vreme. Dajete mi bespotrebe informacije.
Dakle, osim ako nećete učestvovati u TV kvizu i ako ne znate da će tamo biti pitanje vezano za somatotipove, jednostavno ne biste trebali suviše da se zamarate tom temom.
