Ove stvari nikada ne govorite deci

„Prestani plakati!“ 

Vrlo je važno ohrabriti dete da iskaže svoje emocije i pomoći mu da prepozna svoja osećanja i da se sa njima izbori efikasno. Reći mu da „ne plače“ rizikujemo da dete prestane izražavati ih iz straha da će biti kažnjeno.

„Požuri!“

U nekom trenutku je većina nas verovatno požurivala dete jer smo i sami žurili negde. Ton Vašeg glasa i koliko često to govorite može učiniti da se dete počne osećati krivim, naročito ako malo kasni jer se trudi da uradi nešto samo, recimo da veže pertle na patikama.

Ne želite da mu negativno utičete na samopouzdanje, a to što ćete učiniti da se oseća loše neće učiniti i da bude brže.

„Umeš ti i bolje od toga.“

Ovom komentaru obično nedostaje efikasna poruka jer često puta mali ljudi i ne znaju bolje. Oni ne umeju da izvagaju prednosti i mane toliko efikasno koliko odrasli, niti da razlikuju pravo od pogrešnog tako dobro. Upamtite da za decu učenje predstavlja proces „probe i greške.“

„Odlično!“

Upotrebom jedne te iste fraze za pozitivno podržavanje se može pretvoriti u belu buku za dete. Probajte da budete određeniji i naglasite detetu šta je dobro uradilo.

Socijalni psiholog dr Suzan Njuman kaže, „Od daleko veće pomoći glede ohrabrivanja i građenja samopouzdanja je fokusiranje na ono što je dete postiglo (konkretno).“

„Pusti me na miru“ ili „Zauzeta sam“

Deca počinju da prihvataju Vaše odbijanje i vremenom će početi sve ređe da Vam prilaze. Dr Suzet Hejden Elgin, osnivačica Centra Ozark za istraživanja jezika kaže „Počinju da misle kako nema svrhe u pričanju sa Vama jer ih stalno otkačite.“

Potrudite se da budete određeniji u tome kako bi shvatila da ste stvarno zauzeti, ali da ipak želite da nađete vreme za njih.

„Zašto nisi kao tvoja sestra?“

Poređenje nije efikasan način komuniciranja sa Vašom decom, kažu eksperti. Upotrebom reference kao što je prijatelj ili još češće brat ili sestra, možda Vam se čini kao produktivan način da detetu saopštite kako treba da se ponaša, ali stvari ne funkcionišu baš tako.

Vaše dete će biti ono što jeste i razvijaće se svojim tempom i poređenjem sa nekim drugim, Vi zapravo kao da mu govorite da želite da bude neko drugi.

„Tako si…“

Korišćenjem određene reči ili etikete kojom ćete određenu karakteristiku prišiti svom detetu može biti štetno, kažu stručnjaci. Negativno etiketiranje, poput nazivanja deteta „lošim“ ili „lenjim“ možete naterati dete da stvarno poveruje u te stvari i ponekad će čak i početi da se ponaša u skladu sa tim stereotipnim profilom.

Ključno za izbegavanje negativnosti koje su vezane za određenu etiketu jeste da se određenom problemu posebno posvetite, obratite.

„Pričekaj samo da se mama/tata vrati kući!“

Svi smo krivi za ovo. Predali smo štafetu partneru i to smatramo praktično bezopasnom pretnjom koja će doneti lepe rezultate, ali stručnjaci kažu da roditelji moraju biti jednaki u dečijim očima.

Dugoročno, obraćanje jednom od roditelja kao dežurnom vaspitaču je mnogo manje efikasno nego kada stojite pred njime ujedinjeni kao tim. Eksperti kažu da odvraćanjem od vaspitne uloge zapravo navodite Vašu decu da misle kako Vi nemate nikakvu moć i da je preusmeravate na roditelja koji još uvek nije prisutan.

Ponekad je teško, ali kažu i da ne treba odlagati kažnjavanje deteta za njegova dela; sa njima se treba odmah pozabaviti, vremenski i prostorno.