Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
„Spasimo pčele!“ Ovom frazom se mnogi u poslednjih nekoliko godina razmeću u vestima i medijima. Ali ukoliko ste mislili da ovo nije bitno, razmislite još jednom.
Pčele zapravo daju ogroman doprinos našoj zemljoradnji i posledično agroekonomiji. Ako one nestanu, nestaće i ove stvari i to zauvek.
Nije potrebno reći da su pčele bitan deo oprašivanja i time agrikulture, ali većina ljudi nije zaista svesna koliko su one za to bitne. Širom sveta danas postoji preko 100 glavnih vrsta useva koji čine oko 90 procenata svetskih zaliha hrane za ljude. Setite se samo jabuka, banana, avokada i kukuruza. Pčele su primarni agensi oprašivanja za skoro 70 procenata ovih useva. To znači da je skoro oko 63 procenta svetskih zaliha hrana u potpunosti direktno zavisno od pčela.
Iako postoje i druge vrste oprašivača, njihov uticaj na sam proces je minoran u poređenju sa pčelama. Šišmiši, na primer, su sledeći najveći oprašivači, ali oni više vole biljke sa dosadnijim bojama cveća. Ovi dosadniji usevi, poput agave, guave, smokava ili urmi, čine daleko manji deo globalnog tržišta hrane i ne bi bili dovoljni da održe postojanje sedam milijardi ljudi – osim ako svi ne želimo da živimo od pudinga od smokava.
Pored ovih najosnovnijih useva pretrpele bi i sledeće industrije: kafe, orašastog voća i bostana, biogoriva, pamuka …
Da biste uspešno podizali stoku zarad mesa, potrebne su Vam četiri stvari: krmno bilje, žitarice, uljarice i nusproizvodi. Krmno bilje i žitarice poput trava, kukuruzu i pšenice se samoprašuju pomoću vetra, tako da bi i dalje postojale i bez naših prijatelja oprašivača. Nusproizvodi se mogu napraviti od bilo čega hranljivog; oni jednostavno pružaju dodatne nutrijente i kalorije za recimo krave ili svinje.
Seme uljarica, sa druge strane, se dobija od biljaka koje oprasuju pčele, kao sto su kanola i suncokret.
Velika stvar za mesnu industriju je da bez ovih semenki bogatih uljem, goveda ne bi mogla da rastu do svoje pune veličine sa optimalnim zdravljem. Ove semenke koje daju ulje su kravama i glavni izvor proteina, što im pomaže da porastu velike i da tako obezbede i dovoljne količine mesa za krajnje potrošače. Krave kojima nedostaju ove semenke (time i proteini iz njih) pate od zdravstvenih problema, poput usporenog rasta, težeg razmnožavanja i počinju da jedu samo tlo.
Bez bogatih populacija pčela koje bi oprašivale ove useve neophodne za krave, ne bi došlo samo do kraha industrija povrća i voća već bi bi pale drastično i zalihe mesa.
Skoro sve svetske ekonomije bez obzira na stepen razvijenog i bez obzira na to da li ih posmatramo kroz krah industrije uljarica ili mesa ili na neki treći način bi doživele propast. Dakle svi delovi sveta su podjednako ili nešto više zavisni od pčela. U mnogim delovima Latinske Amerike prodaja banana je ono što održava ekonomiju; ove zemlje u proseku izvoze oko 13 miliona tona banana godišnje, u poređenju sa svega 2 miliona tona koje izveze Azija i 600 000 tona poreklom iz Afrike.
U Aziji glavni zemljoranički proizvodi su pamuk, uljarice i razno voće. Oni čine skoro četiri procenta BDP-a Kine. Afrička ekonomija takođe jaše na talasu prodaje jedinstvenih vrsta voća i povrća kao i zemljoradničkih proizvoda koji daju biljna ulja.
Ako ste pažljivo čitali, svi ti usevi su praktično oprašivani od strane pčela i mogu izumreti onda kada i pčele. Pčele koje proizvode med same donose oko 15 milijardi dolara u vidu ovog useva širom sveta svake godine, a svaka od vrsta pčela zajedno nosi oko 30 milijardi dolara u godišnjem prihodu u usevima.
Eliminisanjem ovih opračivača imali bismo katastrofalne posledice po svetsku ekonomiju i međunarodnu trgovinu, što bi dovelo do serijala kriza koje bi na sebi svojsvtene načine uticale različito na različite delove sveta.
Sve ove negativne posledice na globalnom nivou su navele neke od naučnika i inženjera da veruju da ljudska rasa ne bi preživela izumiranje pčela, ne bar još dugo. Mnogi drugi su skeptični po pitanju ove teorije, poput BBC-jevog novinara emisije „Science Focus,“ koji zauzima nešto umereniji stav i argumentuje da da nestanak pčela ne bi bio „apokaliptični događaj za ljude, ali da bi uzrokovao globalne poteškoće i glad.“
Ali velika grupa drugih naučnika zagovara da izumiranje pčela i izumiranje ljudi idu ruka pod ruku. Ovo je naročito prihvaćeno mišljenje u poslednje vreme kako kolonije širom sveta sve češće i češće izumiru.
Zapravo, naučnici sa godišnje Earthwatch debate su izglasali da su pčele najvrednija vrsta na planeti, i time pobeđuju i gljivice, plantkon, šišmiše i čak i primate. Jedan od naučnika sa konferencije dr. Džordž MekGavin je čak priznato da „svet bez pčela bi bio apsolutna katastrofa.“ No, samo vreme može reći koja strana je u pravu – ako do toga mora doći.
