Neverovatne činjenice o našoj planeti

25 činjenica o planeti Zemlji koje će Vam zaintrigirati um

Da li možete da kažete koja planina je najduža na Zemlji? Da li  znate koji je njen oblik? Kugla je, ne? Odgovori na neka od ovih pitanja će Vas iznenaditi. Pred Vama su 25 činjenica o planeti zemlji koje će Vas začuditi.

1. Zemlja nije okrugla. Centrifugalna sila deluje prema spolja u nivou ekvatora što Zemlji daje mali struk.
2. Stojeći na ekvatoru okretali biste se oko Zemljinog centra brzinom od oko 1.600 km/h. Na polovima, međutim, biste stojali u mestu (i vrteli se u krug).
3. No, ipak biste istovremeno hrlili kroz svemir brzinom od 108.000 km/h.
4. Stene na kojima stojite se recikliraju. Vulkani ih izbacuju kao magmu, one se suše, stvrdnjavaju i posle veoma dugo vremena ili bivaju ponovo uvučene tektonskim pokretima ploča prema jezgru Zemlje ili potisnute novim slojevima stena iznad njih.
5. Kad smo već kod magme, najvrelija temperatura izmerena na površini Zemlje je 57,6 C° u El Azizi u Libiji 1922. godine.
6. Najhladnije mesto je antarktička Vostok stanica koje je zabeležila zapanjujuću temperaturu od minus 89,3 C°.
7. S tim u vezi, Antarktik sadrži oko 70 procenata pijeće vode na Zemlji i 90 procenata njenog leda.
8. Gravitaciona sila ne deluje istom jačinom svuda na Zemlji. Da, dobro ste pročitali. Mesta kao što je Hadsonov Zaliv zapravo imaju manju gravitacionu silu od nekih drugih regiona na planeti. Ovo je posledica činjenice da na tom mestu planete ima manje zemljane mase usled glečera koji se povlače na površini i uskomešane magme duboko u jezgru.
9. Zemljin magnetni pol je pomera prema severu brzinom od nekih 16 kilometara tokom godine. 
10. Tako će jednom naši polovi zameniti mesta.
11. Naučnici veruju da je Zemlja nekada davno imala dva meseca.
12. Neki i tvrde da i dalje mamo dva meseca… na neki način. S vremena na vreme po neki asteroid bude privučen u Zemljinu orbitu i tu se zadrži i po 9 meseci.
13. Iako zemljotresi nisu zabavni, nisu ni jedini potresi koji pogađaju planetu. Potresi meseca zapravo prave promene u plimama.
14. Koliko god Vam kul izgledalo kamenje sa meseca, kamenje Zemlje može da se kreće. Ili bar da klizi. U Dolini smrti stene koje teže stotine kilograma klize preko pustinjskog tla ostavljajući tragove brazda za sobom. Naučnici veruju da su vetar i led uzročnici ovog fenomena.
15. Najduži planinski venac na planeti je zapravo pod vodom. Zovemo ga Srednjeokeanskim grebenom. Proteže se dužinom od 80 000 km širom sveta i skoro je 20 puta duži od najdužeg planinskog venca na površini – Anda. I ne samo to, ceo venac je zapravo jedan vulkanski sistem.
16. Na temu vulkana, najaktivniji vulkan na Zemlji koji eruptira je zapravo Stromboli vulkan u Južnoj Italiji. U poslednjih 2000 godina on eruptira skoro u kontinuitetu što mu je donelo nadimak „Svetionik Mediterana“.  
17. Vulkani nisu jedina stvar koja izbacuje magmu i gasove. I jezera to rade. U Africi, na granici Kameruna, Ruande i Demokratske Republike Kongo postoji nekoliko jezera koja sede iznad vulkanskog zemljišta što rezultira stvaranjem velikih džepova opasnog gasa koji je zarobljen ispod njih. Ukoliko bi eksplodirali ugušili bi sve koji tuda prolaze.
18. 70 procenata planete je pokriveno okeanima, ali su ljudi istražili svega 5 procenata okeana.
19. Što je zapravo čudno sa obzirom na činjenicu da okeani sadrže 20 miliona tona zlata, a da ostatak planete sadrži veći deo njene pohlepe. Doduše, većina zlata je rastvorena. Svaki litar morske vode sadrži 13 milijarditih delova grama. Na morskom dnu pak ima dovoljno nerastvorenog zlata da se svaki džep na Zemlji napuni sa oko 4 kilograma.
20. Najdublje mesto na Zemlji je Čelindžer ponor u Marijana rovu. Skoro je 11 km ispod površine okeana i samo troje ljudi je tamo zašlo.
21. Koralni grebeni izgrađeni od miliona sićušnih polipa su najveće žive strukture na Zemlji, neki su čak vidljivi i iz svemira.
22. Na njima je takođe najveća gustina naseljenosti živim organizmima, veća čak i od one u prašumama.
23. Ukoliko Vam zlatna prašina u okeanima nije dovoljno kul počujte sledeće: svakog dana oko 100 tona međuplanetarnog materijala pada na površinu Zemlje uglavnom potičući od leda kometa koji isparava u blizini sunca.
24. I da Vas ostavimo sa malo zabavnog materijala za misli, pacifički basen sadrži polovinu slobodne vode na Zemlji i mogao bi da nosi sve planetarne kontinente.
25. Još jedna stvar. Najveće živo stvorenje (pored grebena koji čine mnogobrojni polipi) je bila pečurka iz Oregona koja je dosegla razmere od 965 hektara ili 10 kvadratnih kilometara. Srećno sa spavanjem večeras.