Nekoliko zanimljivosti o ljudskom telu

Zanimljive činjenice o ljudskom telu

Zašto se prsti zgužvaju kada smo dugo u vodi?

Naša koža je prekrivena uljastom/masnom supstancom koju luče njene lojne žlezde, medicinski se naziva sebum, ali mi je u svakodnevnom životu zovemo lojem. Sebum pomaže našoj koži i kosmatim delovima da ostanu dobro hidrirani u svim uslovima i tako ne ispucaju ili se nekako drugačije ne oštete. Sa druge strane on nas štiti i od prekomerne vlažnosti iz okoline.

Ali kada provedemo malo više vremena u vodi, ovaj protektivni film se jednostavno spere sa naše kože i kose, te mrtve ćelije iz našeg najpovršnijeg sloja kože apsorbuju vodu i otiču. Tačnije, dublji sloj ćelija koje su žive i istog su tipa kao i mrtve ćelije na površini, pre samog ulaska u vodu i u njoj ostaju iste, a samo površinske mrtve ćelije je apsorbuju. Fizičke veze između ta dva sloja ostaju vrlo jake, dok oni delovi koji imaju slabije veze i gde su ta dva sloja nešto deblji otiču mnogo izraženije. Stoga možete zaključiti i da su Vaši prsti ruku i nogu delovi kože gde imate najdeblje slojeve ovih mrtvih i živih ćelija (keratinskih ćelija) u poređenju sa ostatkom tela, te je zato i njihovo oticanje uočljivije nego kod drugih delova kože.

Zašto nas zaboli glava kada jedemo sladoled? 

Ukoliko ste ikada, a verujemo da jeste, stavili u svoja usta nešto izuzetno hladno tokom vrelog dana poput sladoleda ili ledeno hladnog osvežavajućeg napitka verovatno ste doživeli kratkotrajan bol – mini glavobolju. Onog trenutka kada ste rashladili svoje nepce zapravo ste poslali isuviše veliku količinu podataka svom mozgu preko nervnog spleta koji se krije iza/iznad nepca.

Taj nervni splet, koji i ima ulogu u regulaciji telesne temperature i merenju iste u Vašoj okolini, kako bi tačno izveštavao mozak o njoj, jednostavno biva preopterećen. Njegovim rashlađivanjem ste mozgu poslali naredbu da brzo skupi/suzi sve krvne sudove (kako bi telo uštedelo malo svoje toplote), uključujući i one koji i njega prožimaju, ali sa obzirom da se Vaše nepce za neki trenutak ponovo dovoljno ugreje ono odmah potom šalje i signale da mozak opusti/proširi (kako bi se telo bolje hladilo) krvne sudove.

Sve ove promene se dogode u svega par sekundi, a rapidno sužavanje i širenje krvnih sudova se doživljava kao ekstremno jak bol u predelu slepoočnica - najčešće ili pak čela, a ponekad čak i na samom licu. Fenomen je poznat kao „sladoledna glavobolja“.

Zašto posekotine papirom znaju biti tako bolne?

Glavni razlog bolnosti posekotina papirom je da one pre svega najčešće nastaju na jagodicama prstiju. Jagodice i ruke uopšte imaju najveći broj nociceptora (nervnih završetaka preko kojih osećamo bol) po mm2, u poređenju sa ostalim delovima tela. Dakle, to čini posekotine na ovom delu telu bolnijim nego posekotine na drugim delovima tela. Ali zašto se baš posekotine papirom doživljavaju kao bolnije u odnosu na posekotine načinjene drugim predmetima?

Smatra se da je to zbog toga što su ivice papira zapravo vrlo tupe i savitljive. Te kada režu naše meso one kao takve zapravo nanose mnogo više mikroskopske štete našem tkivu nego što bi to učinio nož ili neki drugi oštri predmet. No, da nesreća bude još veća, posekotine papirom su i vrlo plitke, a u najpovršnijim slojevima kože se nalaze izuzetno osetljivi nervni završeci, sa vrlo niskim pragom bola pa i zbog toga bol biva još intenzivnije doživljavan.

Takođe, ove posekotine mogu boleti i nešto duže i to je posledica toga što one ne krvare ili vrlo malo krvare. Kao posledica toga, nervni završeci ostaju na otvorenom, slobodni da ih vazduh i druge iritantne draži stimulišu i oni tako praktično ostaju neprestano aktivni i mi osećamo dugotrajniji bol u odnosu na ostale posekotine.

Šta je uzrok oštrog, probadajućeg bola u bokovima posle trčanja?

Ovaj bočni bol, medicinski nazvan „tranzitorni abdominalni bol u vezi sa fizičkom aktivnošću“, se najčešće javlja po trčanju, plivanju, jahanju i mnogim drugim napornim aktivnostima. Uzrok leži u mnogobrojnim stresovima koje trpi dijafragma, a koji za posledicu imaju naprezanje ligamenata koji su u vezi sa njom.

Ovako napeti ligamenti i grčevi dijafragme uzrokuju oštar bol. Kada udahnete dijafragma se zgrči i pomera ka dole, izdisajem ona se opušta i pomera na gore – vraća u prvobitni položaj. Zamislite sada šta se događa kada na primer trčite. Vi skakućete gore i dole i istovremeno udišete i izdišete. Ispada da većina ljudi spontano tempiraju svoje izdahe sa trenutkom kada jedna od njihovih nogu udari u podlogu. Dakle, kada stopalo udari o podlogu njihovi organi idu nadole, a dijafragma se kreće nagore. Ovo izlaže dijafragmu i njene ligamente sa kojima je povezana i sa mnogim organima (želudac, jetra…) popriličnom naporu. Posle određenog vremena to će prouzrokovati bol nastao usled napinjanja ligamenata i grčeva same dijafragme.

Šta je to što vidimo kada protrljamo oči?

To što vidite kada zatvorite svoje oči i protrljate ih jesu svetlaci. Svetlace karakteriše pojava neke vrste svetla u uslovima u kojima ima vrlo malo svetla ili ga nema uopšte. To ih čini entopijskim fenomenom – pojavom koja je uzrokovana samim okom kao organom.

Najčešće ih doživljavamo upravo tako, sklapajući oči izuzetno čvrsto ili ih protrljamo lako sklopljene; uopšteno što jače sklopimo oči ili protrljamo videćemo i više svetlaca. Ovaj pritisak stimuliše ćelije mrežnjače i ona našem mozgu šalje signal o tome, a on nam za uzvrat takav stimulans prezentuje kao da vidimo svetlost. Pritisak na oko deluje na vrlo sličan način kao i sama svetlost.