Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Imate braon smeđe oči na oca, a duge noge baš kao Vaša majka. Stvari poput ovih su neverovatne kada o tome malo razmislite: svaku fizičku osobinu smo nasledili od naših roditelja, preko kopija njihovih gena.
Ali koje nam još stvari dolaze od predaka?
Mnogi ljudi veruju kako je povišen nivo holesterola strogo u vezi za ono što jedu. Ukoliko želite da živite dugim i srećnim životom, morate jeste povrće i voće i posvetiti se vežbanju – ili bar tako kažu rasprostranjena ubeđenja.
Ali ponekad visok nivo holesterola zapravo zavisi ne od našeg načina života već od naših gena. Oko 1 u 500 osoba ima posebnu genetsku mutaciju koja vodi akumulaciji holesterola u krvnim sudovima. Ovi ljudi imaju više vrednosti ove supstance čak i onda kada jedu isključivo povrće.
Jedan od gena koji igra ulogu u alopeciji se nalazi na X hromozomu. Muškarci njega nasleđuju uvek od svojih majki. Ali nemojte žuriti kako biste okrivili svoju majku za proređivanje Vašeg skalpa – postoje i drugi geni koji igraju bitnu ulogu u ovom, uključujući i one koje nasleđujete od oca. Šta više, čak i faktori okruženja imaju određeni uticaj na gubitak kose.
Kada majka kori svoje dete jer je dobilo 2 u školi i ističe kako je ona bila daleko uspešnija tokom svog školovanja, donekle posmatrano ona ima pravo. 55% samog akademskog uspeha zavisi od genetskog nasleđa. Hiljade gena su direktno odgovorni za to koliko ćete biti dobri u školi.
Pa, ukoliko su Vaši roditelji pokazali svoju brilijantnost tokom njihovih školskih dana, sigurno je i da i Vi imate sjajan potencijal.
Da li pijete mnogo kafe? Pa, za ovo potpuno možete okriviti svoje gene! Naučnici su sproveli jednu komparativnu studiju nad ljudima koji ne mogu da žive bez kafe i onima koji apsolutno mogu bez nje. Ispostavilo se da je ova druga grupa ljudi imala poseban skup gena zbog kojih su sporije apsorbovali kofein. To zauzvrat znači i da ne osećaju nikakvu naročitu potrebu da je piju redovno kako bi došli do novog energetskog poleta.
Tip 2 dijabetes se obično razvija među starijim ljudima. Ali ponekad se javlja i među decom i adolescentima koji vode aktivan stil života. Ovo je poznato kao dijabetes starijih u mladim osobama i izgleda da je rezultat genetske mutacije, iako i loša ishrana takođe daje svoj doprinos.
Nemogućnosti razlikovanja između određenih boja je često nešto što osoba nasleđuje putem gena. Gen koji je odgovoran za ovo je često među sinovima nasleđen od njihovih majki. U najvećem broju slučajeva, muškarci su ti koji pate od slepila za boje. Ovo je rezultat činjenice njihovog genetskog sklopa, postojanja defekta na jedinom majčinskom X hromozmu koji ne može biti kompenzovan, dok žene pak imaju i drugi X hromozom od svojih očeva koji uspešno kompenzuje nedostatak.
Možda zvuči iznenađujuće, ali čak 65% odraslih ima sniženu sposobnost varenja laktoze ili mlečnog šećera. Jedan jedini gen je za ovo odgovoran. Kada je dete još vrlo mlado njemu je potrebno mleko kako bi preživelo, te telo stvara enzim koji je odgovoran za varenje laktoze. Kako osoba biva starija, međutim, sposobnost varenja mlečnih proizvoda je u padu.
Samo delić ljudi ima gen koji im omogućava da tolerišu laktozu, što znači da mleko i mlečne proizvode mogu efikasno da vare bez obzira na broj godina.
Ono što su mnogi od nas odavno sumnjali je sada konačno potvrđeno od strane naučnika: nemamo svi urođenu sposobnost za voženje automobila. Možete naučiti sva pravila vožnje i čak i položiti vozački ispit, ali ukoliko imate posebne gene koji utiču na sposobnost Vaše orijentacije u prostoru, brzinu Vaših reakcija, Vaše pamćenje, onda sedanje za volan za Vas i nije baš tako dobra ideja.
Mnogo su veće šanse da će Vam nešto odvući pažnju dok vozite i stoga imate i veću verovatnoću da budete učesnik nezgoda. Naučnici veruju da su ovi geni prisutni u čak 30% populacije.
Verovatnoća da osoba pati ili da će razviti kratkovidost se nasleđuje. Ukoliko oba roditelja imaju ovaj problem, onda je rizik za dete da oboli od nje negde oko 50%.
Međutim, naučnici veruju da u ovom slučaju ne možemo sve pripisati genetici. Oni koji provode manje vremena sedeći za računarom i izbegavaju zamaranje očiju imaju daleko manje šanse da obole od kratkovidosti.
Ovo Vam možda zvuči neverovatno, ali tajna popularnosti određene osobe je sakrivena u njenim genima. Istraživači sa Harvarda su došli do ovog zaključka posle mnogo godina napornih istraživanja. Oni veruju da su još prvih dana čovečanstva oni koji su posedovali vredne informacije vezane za izvore hrane ili opasnosti bili u centru pažnje određene društvene skupine. Ovi ljudi su prenosili svoje gene svom potomstvu. Ljudi koji su ih pak nasledili su oni koji su popularni među svojim vršnjacima i sa kojima ljudi često žele da se druže. Kako se ovo počelo nasleđivati? Još se ne zna, ali verovatno će dalja istraživanja razotkriti.
