Najluđe stvari koje je Mark Tven uradio

Haklberi Fin je skoro poludeo i umro u bedi

Tvenovi problemi sa novcem su ozbiljno opterećivali pisca. Sve to ga je odvelo na vrlo mračno mesto na kome se borio sa depresijom. Dokazi o njegovom mentalnom stanju se mogu videti u beleškama za novi roman u kome se pojavljuje čuveni Haklberi Fin i njegov prijatelj Tom Sojer.

Ideja za ovaj roman se nastavlja dosta kasnije na događaje njegove poslednje knjige sa ovim dopadljivim i mladim likom. U novom romanu, Hak Fin ima 60 godina i potpuno je lud.

Došavši „od ko zna kuda,“ Hak pokušava da nađe svoje stare prijatelje Toma i Beki u svakom licu koje ugleda, mislivši pri tome da je još uvek dečak.

Beleške nisu jasne, ali na kraju nalazi Toma koji je takođe usamljeni. Tom je čini se lutao svetom, ali baš kao i Fin, ništa nije stekao. Priča se završava sa svim dobrim i lepim u prošlosti i njihovom zajedničkom smrću.

Na sreću po ove popularne likove, nikada ništa nije izrođeno iz ove Tvenove ideje. I sam Tven se oporavio i iščupao iz sopstvenog mraka.

Mark Tven kao vidovnjak

Tven je smatrao da poseduje moć vidovitosti. Ipak, ustručavao se da to zove dalekovidošću ili vidovitošću i radije je koristio izraz koji je sam smislio – mentalna telegrafija.

On je do ove ideje došao pošto je poslao nekoliko pisama, ali je tog istoga dana i na iste teme dobio određeni broj pisama. Tvrdio je da postoji neka vrsta mentalne veze između njega i ljudi sa kojima se dopisivao. Ponekad, Tven bi čak tvrdio i da zna sadržaj pisama pre nego što bi ih otvorio.

Njegova majka je takođe verovala u njegove mentalne moći. Kao dete jednog dana je hodao u snu i prstima je uvijao ćebence svoje sestre, koja je umirala od žute groznice. Pošto mu je sestra preminula nekoliko dana kasnije, majka je verovala da Tven ima neki vid šestog čula.

Takođe je imao i vrlo uznemirujuće predskazanje u vezi svog brata Henrija. Tven tvrdi da je sanjao san u kome vidi svog brata kako leži u kovčegu. San je imao i neverovatan broj čudnih detalja, uključujući tu kovčeg, odeću i buket belih ruža sa jednom crvenom u samom centru.

Nešto kasnije Henri Klemens je umro u nezgodi eksplozije kotla na parobrodu. Na sahrani je Tven otkrio da je njegov san bio odraz jave. Henri je nosio bratovljevu odeću. Kovčezi u blizini su bili boje nebojenog bora, ali Henrijevi prijatelji su mu kupili jedan bolji. Buket nije bio tu, ali je vrlo brzo ušao u celu sliku pošto je pored Tvena prošla starica koja ga je stavila na grudi njegovog brata.

Skoro je umro, verovatno oko desetak puta

Od dana kada se rodio Tven, praktično se poigravao sa smrću. Rođen je pre vremena, te je čak i njegova majka očekivala da umre kao beba. Na sreću po svet književnosti, beba koja je rođena kao Semjuel Klemens je preživela. Ipak, čak i pošto je preživeo bebeće godine, ostao je vezan za krevet sve do četvrte i vrlo je bio bolešljiv sve do sedme.

Kasnije, prema njegovoj autobiografiji, devet puta se zamalo udavio u reci Misisipi. Iako nije znao da pliva, voleo je da se igra pored vode. U nju bi povremeno i upadao i toliko puta su ga izvlačili različiti ljudi da je na kraju zaboravljao i ko su oni bili.

No, uz ovo kao i uz detalj da je izgoreo na suncu na proputovanju parobrodom, teško je reći da li se radi o istini, čisto zbog prirode pisanja Tvenove autobiografije. Najverovatnije je da je ovo makar bazirano na istini, ali moguće je i da je u potpunosti tačno.

Sledeći put kada je umalo umro kao mlad radilo se o epidemiji boginja u njegovom rodnom mestu. Tven je rekao da se uvukao u krevet jednog drugog dečaka koji je bio bolestan kako bi se zarazio. Skoro da je umro.

Kao odrastao, Tven je rekao da je skoro počinio i samoubistvo. Tokom pregledanja pisama njegovog prijatelja, Tven je na marginama zapisao kako je jednom prislonio pištolj sebi uz glavu. Tvenovi poznavaoci se ne slažu oko toga da li se ovo stvarno desilo, ali sam događaj se verovatno desio dok je živeo u Kaliforniji. Tven je tad patio od teške depresije i u to vreme je pisao svom bratu u jednom pismu kako će se ubiti ukoliko stvari ne počnu da idu nabolje u okviru roka od tri meseca.

Još kasnije, jednom su ga zamenili za provalnika i upucali. Jedan njegov prijatelj je poželo jednom prilikom da hoda nebom. Ideja je sinula posle noći teškog opijanja i njih dvojica su krenuli gradskim krovovima u jednu kasnonoćnu šetnju. Šunjajući se krovovima po noći neizbežno je bilo da privuku pažnju i jedan od stražara je tako potegao pištolj. Na sreću, neko je povikao pojasnivši o kome se radi i tako su njih dvojica dočekali novi dan.