Koliko znate o bezbednosti na internetu?

Dužine lozinki i njihova kompleksnost

Jedna od uvek prisutnih zabluda u vezi sa računarima je i da lozinke treba da budu dugačke, složene i što više nepredvidive. Kao rezultat, neverovatno lake za pogoditi lozinke poput „lozinka“ su postale stvar prošlosti.

Međutim, to ne znači da su se ljudi konačno opametili. Neki prave vrlo duge lozinke da ne mogu da ih upamte, pa ih zapisuju. To svakome ko ima pristup toj hartiji olakšava pristup i onome što bi trebalo da je tajna. Drugi deo populacije takođe bira lozinke i na osnovu nečega što vole ili im je drago, pa svako ko ih malo bolje poznaje vrlo lako može da ih pogodi.

Iako lozinka ne bi trebala biti laka za pogađanje, ona ne mora biti baš toliko složena. Ono što je još bitnije je i ne upotrebljavati je na drugim vebsajtovima. Sa toliko mnogo sajtova koji traže otvaranje posebnih naloga i posledično isto toliko lozinki koje treba upamtiti, mnogi ljudi se upravo odlučuju za ovo. Problem je u tome što onda kada haker uspe da provali u neki od vebsajtova i ukrade njegovu bazu podataka, on određenu lozinku može da koristi i na ostalim sajtovima gde je ona upotrebljena.

Najbolje je pamtiti lozinke, nešto umereno složeno što lako pamtite i naravno, menjati lozinke za različite sajtove.

Hakovanje i krekovanje

Svaki put kada je na neki sajt izvršen upad, neki bitan nalog biva kompromitovan ili neka grupa ukrade gomilu informacija za logovanje na sajt, a krivci su uvek hakeri. Ovo je proizvod neznanja o tome šta hakovanje podrazumeva. Naime, iza hakovanja stoje vrhunski znalci kompjuterske bezbednosti koji nalaze slabosti u sistemima i to koriste za upade u različite informativne sisteme, obično putem neke od metoda „backdoor-a“ (u prevodu – zadnjih vrata).

Krekovanje sa druge strane uključuje pisanje programa od strane znalaca koji su u stanju da sruše neka virtuelna vrata, često putem isprobavanja različitih kombinacija lozinki, iznova i iznova.

Ovo su takozvani „brute force“ (u prevodu - brutalno nasilni) napadi. Da bi stvari bile još složenije, mediji o ovome obično izveštavaju kao o hakovanju, čak i onda kada određeno dešavanje nema nikakve veze ni sa jednim od pomenutih procesa.

Virusi i spajver

Virusi su oblik malicioznih programa i postoji ih ogroman broj sa različitim imenima i metodama rada kao i širenja na druge računare. Neki od njih se mogu svrstati u sasvim posebne podgrupe poput spajvera (špijunskog softvera, od eng. spyware) i advera (nametljivog, reklamnog softvera – od eng. adware), gde je ova prva grupa namenjena krađi informacija, a druga marketinškom spemu.

Neki od njih su dizajnirani tako da nikada nećete ni primetiti da Vam je računar ili pametni telefon zaražen neželjenim programom – kriju se od antivirusnih programa i čekaju povoljan trenutak da iskoriste podatke Vašeg računara, a ne utiču na njegovu funkcionalnost nimalo.

Iako brojni programi koji koristite zarad bezbednosti zaista mogu biti od koristi u borbi sa pomenutim softverom, znanje ipak predstavlja najbolju odbranu. Šanse za uspešnu borbu sa malicioznim softverom će znatno porasti ukoliko znate sa čime imate posla.

Vaša sigurnost nije nešto što zahteva samo redovno ažuriranje antivirusnog softvera. Često, kompanije koje prave antivirusne softvere ne poznaju mnoge od pretnji, a ljudi sa lošim namerama neprekidno nalaze nove načine da zaobiđu sve nivoe sigurnosti.

Malver iz imejlova

Upozorenja o groznim virusima koji se kriju u inboksu cirkulišu internetom od kada postoji malver (malware – maliciozni softver), ali često upozorenja bivaju i potpuno nepotrebna. Ovo je izrodilo brojne vrste suludih načina borbe sa malverom poput brisanja sumnjivih imejlova koji nisu ni otvoreni jer ljudi veruju da samim otvaranjem takve poruke može doći do aktiviranja virusa. Iako je istina da nikada ne treba otvarati atačmente u takvim mejlovima, virus se ne može preneti samo sa čitanjem.

Međutim, postoje i druge situacije gde virus ili neki drugi oblik malvera možete zaraditi mnogo lakše.

Jednostavnom posetom nekog sumnjivog vebsajta, na primer, možete biti žrtva nekog daunloda koji inficira računar. Ako imate sreće, bićete upozoreni nekom porukom od strane brauzera ili antivirusa, ali propusti su česti i skriveni malver biva skinut i instaliran na računar.

I zato je najbolje redovno skenirati računare i pametne telefone, redovno.