Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Velike su šanse da ćete pre nego što pročitate ovaj članak nekoliko puta odlutati u mislima. Nauka kaže da naši umovi lutaju čak 50 odsto vremena. Ali imajte na umu i ovo: to uopšte ne mora biti tako loše. Studije pokazuju da je sanjarenje korisno za mozak – i produktivnost – na više načina.
Naučnici su otkrili da sanjarenje na javi, koje se definiše kao „spontane, okrenute same sebi misli i asocijacije“, aktivira mnoge zone mozga istovremeno, stimulišući povećanje kreativnosti, kognitivnog kapaciteta i da poboljšava raspoloženje.
Sanjarenje pomaže mozgu da se pozabavi sa više zadataka, tako što ga tera da obrađuje više misli istovremeno.
Umesto da Vas odvede stranputicama, sanjarenje pomaže da postignete zacrtane ciljeve. Istraživači sa Bar-Ilan univerziteta su na njihovo iznenađenje otkrili, da čak i kada učimo i kada je sanjarenje pokrenuto električnim putem (istraživači i to mogu danas) - takvi snovi na javi pomažu da obavimo naše zadatke.
„Zanimljivo, iako su spoljašnji stimulusi, u našem istraživanju, povećali učestalost toga da um luta, umesto da dođe do smanjena sposobnosti učesnika da završe određene zadatke, uvideli smo da ih obavljaju sa nešto boljim rezultatima,“ kaže profesor Moshe Bar iz Multidisciplinary Brain Research centra koji je sudelovao u ovoj studiji. „Spoljašnja stimulacija je poboljšala kognitivne kapacitete učesnika.“
Učesnici čiji umovi su "lutali" su bili uspešniji u postizanju dodeljenih zadataka od onih čiji umovi su neprekidno bili fokusirani na iste – što znači da nam sanjarenje pomaže u produktivnosti.
Sanjarenje omogućuje da rešimo probleme, da zapamtimo stvari i da vidimo stvari iz druge perspektive. Ali kako?
Um koji luta pokreće bazičnu moždanu mrežu, mrežu regiona mozga koji su aktivni na javi onda kada odmaramo. Ova mreža je aktivna i tokom sanjarenja, maštanja ili kada se na bilo koji način „izgubimo u mislima.“
Journal of Neuroscience magazin je uspeo da dokaže da aktivacija ove mreže na kraju dovodi do uspeha u ostvarivanju specifičnih, ciljanih zadataka tako što omogućuje mozgu da reši probleme na nove i kreativne načine.
Zapravo, profesor psihijatrije pri univerzitetu Stanford, Vinon Menon, ohrabruje ljude da iskoriste ove mogućnosti kreativnog rešavanja problema pomoću navedene moždane mreže.
„Vreme provedeno u mentalnom odmoru je pokretač ovog sistema, što nam omogućava da o problemima mislimo drugačije, bez pritiska, da povežemo misli koje se inače ne bi javile, osvrnemo na njih i na dela i da osvestimo događaje unutar sebe na načine koji će nam obogatiti život,“ kaže Menon. „Ubacite se u ovaj način razmišljanja kako biste sagledali sebe, opustili se i možda bili kreativniji. Naši mozgovi su tako stvoreni. Sanjarenje, lutanje uma i osvrtanje na svoje misli su prirodne pojave – stoga ih iskoristite.“
Jedan od sigurnih pokretača pomenutog moždanog sistema je aerobno vežbanje. Albert Einstein je govorio kako je čuveno E=MC2 smislio dok je vozio bicikl.
A ukoliko Vam vežbanje u tome ne pomaže, Ketih Richards tvrdi da je „Satisfaction“ napisao u snu i da je pesmu snimio odmah ujutru.
„Sa gledišta neurologije, oba ova kreativna otkrića su se javila u stanju aktiviranosti bazične moždane mreže i kasnije su zapravo samo aktuelizovana kroz mrežu koja se bavi zadatkom,“ kaže Christopher Bergland, autor knjige “The Athlete’s Way: Sweat and the Biology of Bliss.” „Prebacivanje između ove dve mreže je ključno za optimalno funkcionisanje, strukturu i umreženost mozga i postizanje ciljeva sa najboljim mogućim rezultatima.“
Možda niste brilijantni kao pomenuti fizičar i muzičar, ali iapk možete pretvoriti svoja sanjarenja u čudesna otkrića ukoliko se potrudite da ih uhvatite i pribeležite čim se dese.
Na određeni način sanjarenje je suprotnost pažnji. Dok se sa pažnjom usredsređujemo na prisutno, umirujemo stres centar mozga, sanjarenje nas vodi na mentalno putovanje koje je negde daleko od datog trenutka i prostora u kome smo.
Obe prakse imaju svoje prednosti, naročito ukoliko uspete da održite nešto što bi se nazvalo meta-svešću / među-svešću (da ste svesni svojih misli, ali i toga da um luta). U suštini, istovremeno upražnjavate i pažnju i sanjarenje. Na taj način ćete zapamtiti momente briljantnosti svog uma koji Vam se mogu javiti dok je mozak u ovom stanju kreativnog stvaranja.
Te sjajne ideje koje nam padaju na um dok on luta se vrlo lako zaboravljaju. Neka Vam pri ruci budu papir i olovka čak i kada se tuširate, u dnevnom boravku i na noćnom stočiću i tako ćete uspeti da pribeležite nove ideje i rešenja do kojih dolazite dok sanjate na javi. Ukoliko Vam je teško da um rasteretite određenih stvari, vežbajte aerobne vežbe ili pođite u šetnju. Istraživanja pokazuju da šetnja stimuliše kreativnost, pamćenje i nove ideje.
Dakle, odmorite mozak. Pomislite samo na sve inovacije i originalne ideje do kojih biste mogli doći pomoću zabačenih, kreativnih kutaka uma? Dopustite mislima da lutaju i tumaraju, redovno, i možda ćete se prijatno iznenaditi šta ćete sve otkriti.
