Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Da li ste se ikada pitali koje je najbolje vreme za ispijanje kafe? Da li Vam se dogodilo nekada da pijete kafu i da imate utisak kao da ona na Vas ne deluje? Da nema one razbuđenosti posle njenog ispijanja? Objašnjenje za ovo leži u jednom konceptu koji je veoma zanimljiv, a opet kao takav često zapostavljan i o njemu se retko kad govori – reč je o hronofarmakologiji.
Da li ste se ikada pitali koje je najbolje vreme za ispijanje kafe? Verovatno znate da nije dobra ideja piti delić Vašeg dnevnog unosa ovog napitka tokom popodneva. Toga su naročito svesni oni koji imaju problema sa spavanjem. Ali, da li Vam se dogodilo nekada da pijete kafu i da imate utisak kao da ona na Vas ne deluje? Da nema one razbuđenosti posle njenog ispijanja? Sigurno Vam se to desilo. Objašnjenje za ovo leži u jednom konceptu koji je veoma zanimljiv, a opet kao takav često zapostavljan i o njemu se retko kad govori – reč je o hronofarmakologiji.
Hronofarmakologija može biti definisana kao naučna disciplina koja se bavi izučavanjem odnosa koji postoji između biološkog ritma i dejstva određeni supstanci (pre svega lekova u najširem smislu te reči). Jedan od najbitnijih bioloških ritmova je naš cirkadijalni sat. Ovaj unutrašnjih časovnik utiše na naše fiziološke procese i ponašanje na mnoge različite načine, ali isto tako može uticati i na mnoge osobine lekova uključujući i njihovu bezbednost po naš organizam (čime se bavi farmakovigilansa), način kretanja leka kroz organizam (farmakokintetika), efikasnost leka pa možda čak i na toleranciju organizma na određeni lek.
No, koji deo mozga krije ovaj časovnik sa ciklusom od 24 časa i koje to signale on dobija da bi ostao tako dobro „naštelovan“? Već dugo vremena se zna da je svetlost izuzetan cajtgeber - pod tim terminom koji se koristi u hronobiologiji se podrazumeva neki određeni stimulus iz spoljašnje sredine koji utiče na biološke ritmove. U slučaju sisara, svetlost je najmoćniji stimulus u tom smislu. Prateći oktriće veza između mrežnjače i hipotalamusa (tzv. retinohipotalamički trakt), istraživanja su nas odvela do hipotalamusa kao ultimativnog, glavnog časovnika. I zaista, neka od najboljih istraživanja koja su se ticala povreda mozga su pružila prve dokaze koji su ukazivali da se ovaj deo mozga ponaša kao glavni kontrolni sat našeg cirkadijalnog ritma. Vrlo jednostavno, Inuje i Kavamura su 1979. godine formirali „ostrvce“ od ovog dela mozga, prekidajući njegove veze sa ostalim delovima mozga kao organa i dokazano je da je cirkadijalni ritam bio u potpunosti izgubljen.
Signali koje šalje jedan određeni delić pomenutog dela mozga (med. suprahijazmatični nukleus) kontrolišu cirkadijalni sati i imaju mnogo funkcija. Taj delić mozga utiče na ritam buđenja i spavanja, hranjenja i potrošnju energije, održavanje nivoa šećera u krivu i uz još nekoliko dodatnih funkcija, reguliše i nivoe hormona u organizmu. U pogledu Vaše razbuđenosti, kontrola proizvodnje kortizola (često pominjanog kao „hormon stresa“ ) je od izuzetnog značaja za nju i pod uticajem je ovog sistema.
Većina onih koji ovo čitaju, očajnički trebaju šoljicu kafe kako bi se izjutra razbudili. Širom interneta možete naići na mnoga istraživanja gde naučnici proučavaju kofein i njegovo dejstvo na ljudski organizam polazeći iz raznih uglova posmatranja. No, to možda i nije tako čudno, jer su naučnici verovatno i najveći potrošači ovog napitka, zapravo njegove aktivne supstance. Ali da li je 8 sati izjutra i najbolje vreme za ispijanje ovog napitka? Po svemu sudeći, cirkadijalni ritam i nivo kortizola kažu da nije.
Otpornost na određene supstance predstavlja veoma bitnu temu, naročito kada je reč o kofeinu koji mnogi od nas zapravo zloupotrebljavaju. Stoga, ukoliko unosite kofein u sebe onda kada je koncentracija kortizola u krvi na svom vrhuncu verovatno to ne biste trebali da radite. Od nivoa kortizola zavisi nivo Vaše razbuđenosti, a njegova koncentracija dostiže maksimum baš negde između 8 i 9 sati ujutru.
Dakle, Vi unosite kofein onda kada je Vaš prirodni nivo razbuđenosti već na samom vrhuncu. Sa druge strane, jedan od ključnih principa farmakologije je da se određena supstanca, npr. lek, koristi samo onda kada je to neophodno (neki će sigurno reći da je kofein uvek preko potreban). U suprotnom dolazi do razvoja tolerancije, određenog nivoa otpornosti organizma na primenjenu dozu supstance – ponovo kao primer uzmite neki lek. Drugim rečima, ista šoljica kafe postaće manje efikasna i vremenom može doći do toga da će Vam trebati jača kafa ili veća količina dragocenog napitka.
Iako nivo kortizola dostiže svoj maksimum između 8 i 9 sati ujutru, postoji još nekoliko drugih vremenskih perioda u kojima u proseku nivo kortizola biva povišen i to su period između podneva i 1 sata popodne i između 5 sati i 30 minuta i 6 sati i 30 minuta popodne.
Na osnovu toga možemo reći da u prepodnevnim časovima Vaša šolja kafe bi bila najefikasnija negde između 9:30 i 11:30 kada nivo kortizola opada pre njegovog sledećeg skoka.
Iz razloga što svetlost za nas predstavlja i najjači cajtgeber preporučuje se i da ujutru kada idete na posao vozite bez naočara za sunce - kako bi mozak bio dovoljno stimulisan na povećanje proizvodnje kortizola u što kraćem vremenskom periodu te da biste prirodno bili što više razbuđeni. Stoga, ukoliko je dan oblačan i niste se dovoljno naspavali, naš savet Vama je da vozite bez naočara za sunce.
