Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
U prvom poglavlju „Postanka čoveka“ Čarls Darvin je identifikovao nešto preko deset delova tela koje je vešto opisao kao „beskorisne ili skoro beskorisne.“ Darvinov katalog je daleko od završenog – naša tela su krcata delovima koji nam nisu potrebni.
Hajde da pogledamo makar neke od njih...
Bez obzira što obrve štite oči od znoja i što muška facijalna dlaka igra podjednako bitnu ulogu u seksualnom privlačenju suprotnog pola, izgleda da veći deo kosmatih regija na našim telima pak nema nikakvu funkciju.
Niko ne zna zašto smo zadržali ove problematične šupljine ispunjene sluzi, osim možda kako bi smo olakšali masu naših glava.
Neke životinje, poput zečeva i pasa, mogu da pomeraju svoje uši nezavisno zahvaljujući ovim egzotično nazvanim mišićima. Mi ih i dalje imamo, te zato neki ljudi mogu pomerati svoje uši, ali ovi mišići ne služe ničemu.
Naši preci su morali da žvaću biljke kako bi uneli dovoljno kalorija i preživeli, ali danas svega oko 5% populacije ima set umnjaka koji su potpuno zdravi, ali beskorisni. Nadamo se da će oni prvi nestati sa liste – to će smanjiti troškove popravki zuba!
Par vratnih rebara, mogući zaostatak iz doba reptila, se i dalje javlja u manje od 1% populacije. Neki ljudi ga imaju samo sa leve ili desne strane, dok drugi imaju oba. Vrlo često uzrokuju zdravstvene probleme na obližnjim arterijama ili nervima.
Ovaj tanani i dugi mišić polazi od lakta sve do zgloba sa šakom. Nekada je bio bitan za penjanje i kretanje po granama, te bi Vam verovatno značio njegov opstanak ako ste planinar ili majstor borilačkih veština.
I muškarci i žene imaju bradavice jer je u ranim fazama fetalnog razvoja plod zapravo bespolan. Stoga, bradavice su prisutne i kod muškaraca i kod žena. Muškarcima obično nedostaje nivo prolaktina koji bi ih stimulisao na proizvodnju mleka i stoga i ne mogu da ga proizvode.
Ovi maleni mišići omogućuju životinjama da se naroguše kako bi uplašile druge životinje ili poboljšale svoju izolaciju. Ljudi su zadržali ovu sposobnost (ježenje je dokaz toga) ali su očigledno izgubili veći deo svog krzna.
Ova uska mišićna cev koja je vezana za debelo crevo je nekada služila kao poseban deo u kome se varila celuloza kada je ljudsku ishranu činila uglavnom flora, a ne fauna odnosno njeni proteini.
Naši najbliži rođaci, šimpanze i gorile, imaju dodatan par rebara. Većina nas ima 12 pari, ali oko 8% odraslih ima još jedan par.
Naučnici su utvrdili da su ljudi nekada više hodali i balansirali središnjim delom stopala, ali sada smo postepeno prebacili balansiranje više na stranu našeg nožnog palca. Istraživanja takođe pokazuju da se centar naše ravnoteže još uvek pomera ka unutra. To znači da su se ljudi nekada oslanjali više na nožne prste kako bi očuvali ravnotežu, ali da se sada više na njih ne oslanjamo toliko. Ukoliko se nastavi sa ovim trendom, nožni prsti nam više neće trebati.
Coccyx ili repna kost je sve što je ostalo od repa kog većina sisara ima i još uvek koristi zarad ravnoteže i u svrhe komunikacije.
Zajednički predak ptica i sisara je verovatno imao membranu koja je štitila oko i brisala sa njega suvišne materije. Ljudima je od njega ostao samo maleni smotuljak u unutrašnjem uglu oka.
Mala smotana tačka kože negde pri vrhu svakog uha koja se povremeno može naći kod savremenih ljudi. Ona bi mogla biti zaostatak neke veće formacije koja je pomagala da se usredsredimo na udaljene zvuke.
Ovaj maleni mišić, koji se pruža ispod ramena od prvog rebra pa do ključnjače, bi nam bio koristan ukoliko bismo kao ljudi i dalje hodali na sve četiri. Neki ljudi imaju po jedan, neki nijedan, a vrlo mali broj ljudi ima oba.
