Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Ratovi se vode oko mnogih stvari. Može se raditi o časti, slavi, oslobađanju zemlje za koju narod veruje da mu sa pravom pripada – i tako dalje. Ali pored svih tih razloga, javljali su se i mnogi ratovi koji su vođeni oko trivijalnih ili čak upitnih razloga.
Dakle, bez daljnjeg odlaganja, donosimo Vam listu sa nekim od najbizarnijih ratova...
1883. građani Liara, malenog sela na jugu Španije su bili ogorčeni pošto su čuli izveštaje da je tokom posete Parizu, španski kralj Alfonso XII bio vređan i čak i napadnut od strane rulje na ulicama velegrada. Kao odgovor na to, gradonačelnik Lijara, Don Migel Garsija Saez i svih 300 meštana Lijara su objavili rat Francuskoj 14. oktobra 1883.
Nijedan metak nije ispaljen i nijedna žrtva nije pala ni na jednoj strani, ali uprkos tom antiklimatičnom ratu, gradonačelnik Saez je proglašen „Strahom planina Sijera,“ zbog svog gesta.
Punih 93 godine kasnije, 1976. kralj Huan-Karlos od Španije je posetio Pariz i tada je bio sa najvećim poštovanjem dočekan od strane francuske prestonice.
1981. godine, gradski savet Liara je doneo odluku da „sa obzirom da izvanredan odnos Francuza,“ dolazi do obustave neprijateljskih odnosa i složno se donosi odluka o prekidu vatre.
Dužina ratovanja: 1883.-1981. , 98 godina; Žrtve: nijedna.
Ovaj rat počinje 1325. godine kada su, nezavisni gradovi-države i rivali, Modena i Bolonja pobesneli oko jednog neverovatnog razloga: drvene kofe.
Nevolje su počele kada je manja grupa vojnika Modene opljačkala Bolonju i ukrala drvenu kofu. Pljačka je bila uspešna, ali Bolonja u želji da osigura i svoju kofu i svoj ponos, objavljuje rat Modeni. Rat je besneo 12 godina, ali Bolonja nikada nije stavila ruke na svoju kofu. Do danas, ova kofa se čuva u zvoniku u Modeni.
Dužina ratovanja: 1325. – 1337. , 12 godina; Žrtve: nepoznato.
Predsednik Paragvaja, Francisko Solano Lopez je bio veliki obožavatelj Napoleona Bonaparte. Sebe je zamišljao kao veštog stratega i izvrsnog komandata, ali mu je falila jedna stvar, rat. Da bi rešio svoj problem, 1864. je objavio rat susednim zemljama, Argentini, Brazilu i Urugvaju.
Ishod rata? Paragvaj je skoro sravnjen sa zemljom. Procenjuje se da je 90% muške populacije umrlo tokom rata, od bolesti, gladi i bitkama sa neprijateljskim zemljama. Ovo je verovatno jedan od najnepotrebnijih ratova u istoriji sa obzirom da Lopez nije praktično imao razloga da objavi rat svojim daleko moćnijim susedima.
Dužina ratovanja: 1864. – 1870. , 6 godina; Žrtve: 400 000 ukupno.
1925. Grčka i Bugarska nisu bile prijatelji. Borile su se na suprotnim stranama tokom Prvog svetskog rata i te rane još nisu zacelile.
Tenzije su postepeno rasle duž granica, naročito u predelu Petriča. Te tenzije su dostigle tačku ključanja 22. oktobra kada je Grčki vojnik jurio svog psa preko granice sa Bugarskom i kada je ubijen od strane bugarskog stražara.
Grčka je zahtevala odmazdu i u to ime je sledećeg dana zauzela Petrič. Vrlo brzo su oterane bugarske snage iz tog kraja, ali uskoro je napredovanje Grka zaustavila Liga nacija, koja je sankcionisala Grčku i naredila joj da napusti Petrič i plati Bugarskoj štetu. Grčka je povukla svoje snage 10 dana kasnije i platila Bugarskoj 45 000 funti.
Dužina ratovanja: 23. oktobar – 2. novembar 1925. , 10 dana; Žrtve: 52 ukupno.
“Rat” je možda prejaka reč, obzirom da nije ispaljen ni jedan jedini metak, ali je svakako zbog ovog incidenta 1859. moglo doći do vrlo ozbiljnog sukoba između Britanije i Amerike. Ovaj rat je otpočeo kada je britanski pešadinac ustrelio svinju koja je lutala američkim tlom. Lokalna američka milicija je odgovorila skupljanjem na granici i tako što je čekala na potez Britanaca. Na kraju, Britanci su se izvinili i kratki rat je završen, te je svinja ostala jedina žrtva.
Dužina ratovanja: jun-oktobar 1859. , 4 meseca; Žrtve: jedna svinja.
Ovaj rat je vođen između Holadnije i ostrva Sili, koje se nalazi na jugozapadu Velike Britanije. Rat je počeo 1651. ali kao i mnogi ratovi tog doba nije shvaćen ozbiljno i uskoro je na njega zaboravljeno. Tri veka su prošla pre nego što su se dve zemlje konačno složile da potpišu mirovni sporazum 1986., što ovaj rat čini najdužim u istoriji.
Dužina ratovanja 1651. – 1986. , 352 godine; Žrtve: nijedna.
Neki ratovi počinju iznenadnim napadima, drugim masakrom, ali ovaj je počeo sa fudbalskom utakmicom između El Salvadora i Hondurasa, 1969. godine.
El Salvador je izgubio utakmicu i tenzije su rasle i rasle sve dok 14. juna armija El Salvadora nije krenula u napad na Honduras. Iznenađeni ovim neočekivanim nasiljem Organizacija američkih država je uredila prestanka vatre koji je stupio na snagu 20. juna, samo 100 sati pošto su ispaljeni prvi meci.
Dužina ratovanja: 14.-20. jun 1969. , četiri dana; Žrtve: 3000.
Ovo je verovatno jedini zvanični rat u kome je spram jedne ljudske zaraćene strane stajala druga koja je ptičijeg roda.
Naime, 1932. godine populacija emua u Australiji se otela kontroli. Procenjeno je da oko 20 000 emua trčkara australijskom pustinjom i da nanosi štetu usevima.
Kao odgovor na to, australijska vojska je poslala jedan odred vojnika naoružanih mitraljezima da pobiju emue i čak je u šali i objavila rat ovim pticama. Sredinom novembra su zašli u pustinju i otpočeli su sa lovom emua, ubijajući sve na koje naiđu.
Međutim, došlo je do komplikacija; emui, ispostavilo se, su izuzetno žilavi, čak i kada ih pogodi više mitraljeskih zrna, oni bi pobegli i vrlo brzo i utekli teško naoružanim vojnicima.
Rat emua je trajao skoro nedelju dana kada je major Meredit, glavnokomandujući odreda za ubijanje emua, digao ruke u neverici pošto su vojnici uspeli da izbroje lovinu koja je činila samo manji deo ovih neuhvatljivih ptica.
