Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Ne samo da je Evropa čuvena po svojim političkim revolucijama i ratovima, ona je takođe imala i broje socio-kulturološke promene koje su vredne pomena. Renesansa, protestantska reforma i kolonijalizam su samo neki od događaja koji su doveli do novih ideala čije uticaje možemo osetiti i danas.
Da bismo u celosti razumeli uticaj, moramo istražiti ove monumentalne događaje koji su promenili tok ljudske istorije na Zemlji...
Renesansa je bila kulturni i socio-politički pokret XV i XVI veka. U njoj su se isticala ponovno otkrivanje tekstova i misli iz klasične antike.
Ovaj pokret je zapravo nastajao tokom nekoliko vekova. Javio se kada su klasna i politička struktura srednjevekovne Evrope počele da se raspadaju.
Renesansa je nastala u Italiji, ali je ubrzo zahvatila celu Evropu. Ovo je bilo vreme Leonarda da Vinčija, Mikelanđela i Rafaela. Dala je revoluciju misli, nauke i umetnosti i dovela do istraživanja sveta. Uistinu, renesansa je bila kulturni preporod koji je dotako veći deo Evrope.
Evropljani su pokorili, nastanili i vladali većim delom kopnene mase planete. Uticaj ovih prekomorskih carstava se osećaju i danas.
Smatra se da se kolonijalna ekspanzija Evrope dešavala u tri faze. 15. vek je dao prve naseobine u Americi i to se nastavilo sve do 19. veka. Istovremeno, Englezi, Holanđani, Francuzi, Španci i Portugalci i druge zemlje su istraživali i kolonizovali Afriku, Indiju, Aziju i ono što danas čini Australiju.
Ova carstva su bila više od upravnih tela nad ovim nepoznatim zemljama. Uticaj se takođe širio da religije i kulture, ostavio je dašak evropskog uticaja širom sveta.
Radi se o raskolu unutar Rimske hrišćanske crkve tokom XVI veka. On donosi protestantizam svetu i dovodi do velike podele koja traje i danas.
Sve počinje u Nemačkoj 1517. sa idealima Martina Lutera. Njegove propovedi su se dopale populaciji koja je bila nezadovoljna vođstvom Katoličke crkve. Nije prošlo dugo, pokret zahvata celu Evropu.
Protestanstka reforma je bila kako duhovna tako i politička revolucija koja je dovela do brojnih reformi unutar crkava. Pomogla je oblikovanje savremene vlade i religije i načina kako ta dva tela međusobno komuniciraju.
Prosvetiteljstvo je intelektualni i kulturni pokret XVII i XVII veka. Tokom njega, razum i kriticizam su nadvladali slepu veru i sujeverje.
Ovaj pokret je uzeo maha tokom godina među grupom obrazovanih pisaca i mislilaca. Filozofije Hoba, Loka, Voltera su pokazale nove načine mišljenja u vezi sa društvom, vladom i edukacijom koje će zauvek promeniti svet. Isto tako, radovi Njutna oblikuju „prirodnu filozofiju.“
Mnogi od tih ljudi su bili progonjeni zbog svog načina mišljenja. Pak, njihov uticaj nikada ne može biti zaboravljen.
Počinje 1789. i utiče na sve aspekte Francuske i dobrog dela Evripe. Vrlo često se naziva i početkom savremenog doba.
Rađa se sa finansijskom krizom i monarhijom koja prekomerno oporezuje svoj izmučeni narod. Inicijalni revolt je bio samo početak haosa koji će zahvatiti Francusku i izazvati svaki od običaja i tradicija vlade.
Na kraju, Francuska revolucija nije bila uzaludna. Glavna posledica je bio uspon Napoleona Bonaparte 1802. godine. On će celu Evropu uvesti u rat i u tom procesu preoblikovati ceo kontinent zauvek.
Druga polovina XVIII veka donosi naučne i tehnološke promene koje će radikalno izmeniti svet. Prva „industrijska revolucija“ počinje oko 1760-ih i završava se oko 1840.
Tokom tog vremena, mehanizacija i fabrike su izmenile prirodu ekonomje i društvo. Uz to, urbanizacija i industrijalizacija su preoblikovale i fizički mentalni pejzaž.
Ovo je bilo doba kada su ugalj i gvožđe zavladali industrijom i otpočeli modernizaciju proizvodnih sistema. Takođe dolazi i do uvođenja parnih mašina koje potpuno menjaju prevoz. To vodi i velikim seobama i rastu populacije, do tada u neviđenim razmerama.
1917. dve revolucije pogađaju Rusiju. Prva vodi do građanskog rata i zbacivanja Cara. Ovo se dešava pred kraj I svetskog rata i završava se drugom revolucijom koja rađa komunističku vladu.
Do oktobra te godine, Lenjin i boljševici su preuzeli zemlju. Ovakvo uvođenje komunizma u tako veliku svetsku silu je potpuno transformisalo Rusiju i do danas se uticaj ovog dešavanja vrlo jasno može osetiti.
Imperijalna Nemačka doživljava kolaps pred kraj I svetskog rata. Posle toga, Nemačka prolazi turbulentna vremena koja kulminiraju pojavom nacista i II svetskim ratom.
Vajmarska republika je imala kontrolu nad Nemačkom republikom posle prvog rata. Zahvaljujući toj posebnoj strukture vlasti – koja je trajala samo 15 godina – na površinu isplivava Nacistička partija.
Pod vođstvom Adolfa Hitlera, Nemačka se suočava sa najvećim izazovima, političkim, društvenim i kako se na kraju ispostavilo, moralnim. Razaranje koje uzrokuje Hitler i njegovi saradnici u II svetskom ratu su ostavili večiti ožiljak Evropi, ali i celom svetu.
