Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Halapljivo konzumiranje svih vrsta hrane (čak i žele bombona koje su ništa do praznih kalorija) će Vas tehnički učiniti manje gladnim određeni vremenski period. Ali koliko ćete biti siti i koliko dugo je vrlo diskutabilno – zaista, zaista diskutabilno. „Većim delom masti, vlakna, proteini su ono što pomaže da budemo siti,“ kaže Aleks Kaspero kvalifikovani dijetetičar. „Stoga će Vas hrana bez tih sastojaka ubrzo učiniti željnim sledećeg obroka.“ Probajte da izbegnete ovu zamku gladi tako što ćete povesti računa o sledećih sedam nesitih namirnica:
Možda je bogat vlaknima, ali je takođe i visoko-prerađena hrana kada ga uporedimo sa jednokomponentnim namirnicana (kao što su ovas ili kinoa) i nedostaju mu masti koje bi nas zasitile i proteini. Da bi hleb bio sitiji morate na njega umesto džema staviti nešto sa zdravim mastima, poput putera od orašastog voća, jaja ili avokado. „Dodatne kalorije ovakve hrane pružaju masti, proteine i vlakna – sve ključne sastojke koji će pomoći da budete sitiji duže vremena,“ kaže Kaspero. Ukoliko se odlučite za pomenute putere, ograničite količinu na dve kašike za jedan obrok.
„Voće obezbebeđuje dosta vitamina, minerala i vlakana,“ kaže Džes Kording, takođe dijetetičarka. „Ali sa praktično nula proteina ili masti što bi usporilo varenje istog, mnogi ljudi se zateknu vrlo brzo gladni posle njega.“ Iako mnogi sokovi od 100% voća tvrde da u sebi sadrže tri do četiri porcije voća i povrća po boci, ispijanje ovih proizvoda neće zasititi Vaše telo na isti način kao da jedete određeno voće ili povrće“ kaže Kaspero. „Bez izobilja vlakana iz samog mesa voća, sok Vas ostavlja kao da ništa niste ni pojeli,“ kaže Kordingova. Umesto soka, određeno voće i povrće pripremite kao obrok – u vidu salate koji malo propržite, prelijete sa jogurtom ili dodajte voće u ovsenu kašu.
Još jedna „voćna zamka,“ Izabel Smit dijetetičarka, kaže jesu smutiji: Oni mogu imati malo kalorija, dosta voćnog šećera i praktično malo proteina i nimalo masti, što Vas može ostaviti vrlo, vrlo gladnima i to vrlo brzo. Štos je da im dodate nekog malo sitijeg sastojka. Duplirajte recimo zeleniš umesto dela voća, a potom dodajte i dozu zdravih masti, poput avokada ili putera od orašastog voća i/ili nekog proteinskog izvora poput proteinskih prahova ili surutke.
Iako bi tehnički tri do četiri grama proteina koje možete naći u jednom belancu trebali da Vas učine sitijim, oni su vrlo i siromašni kalorijama i praktično nemaju ni miligrama masti. To znači da nećete biti baš dugo siti – što je dobar razlog da pojedete celo jaje kada pripremate omlet. „Žumance sadrži zdrave nutrijente, poput luteina koji je dobar za oči, a tu su i neki proteini i zdrave masti koji će Vaš obrok od jaja učiniti mnogo hranljivijim,“ kaže Smitova.
Iako nemasni jogurt i mleko imaju daleko manje kalorija, oni takođe mogu biti i mnogo manje siti. „S obzirom da nema masti koja bi usporila razgradnju šećera (laktoze) koji se prirodno nalazi u mleku, ovi proizvodi brzo prođu kroz naš organizam i brzo se potroše,“ kaže Kordingova. Stoga preskočite takve proizvode i uzmite one sa 2 procenta mlečne masti ili pak punomasne, slažu se sve dijetetičarke. Takođe, odličan je i popularni grčki jogurt koji ima i više proteina i zbog kog ćete biti još sitiji.
Kiseli krastavci i kiseli kupus su dobro poznati kao hrana bogata probioticima, ali su takođe i vrlo slani. Sav taj natrijum će Vas učiniti žednima i kao rezultat, bićete gladniji i manje siti, kaže Smitova. Vaš potez: držite ove izvore soli pod kontrolom i pijte dosta vode kako biste se izborili sa glađu koja je zapravo posledica žeđi.
Baš kao i gore pomenuti hleb i ovi krekeri nam nude dozu zdravih vlakana, ali takođe većim delom unosimo i ugljene hidrate sa vrlo malo proteina ili masti, te to neće učiniti mnogo za utaljivanje gladi ukoliko Vam se nešto gricka, kaže Kordingova. Stavite na njih malo masti i proteina – poput putera od orašastog voća, dimljenog lososa sa malo sira ili humus sa komadićima avokada – tako ćete čudovište zvano glad mnogo lakše primiriti.
