Zašto ljudi vole horor filmove?

Adrenalin

Glenn Sparks, profesor pri Brian Lamb fakultetu za komunikacije na Univerzitetu Purdue, je sproveo opsežno istraživanje na temu toga šta je to privlačno u horor filmovima. On kaže da ljudi koji su naklonjeni strašnim filmovima ne traže nužno i da budu njima uplašeni. „Strah je negativna emocija,“ objašnjava on. „Kada se radi o horor filmovima mislim da ljudi vole druge stvari u iskustvu koje se brka sa strahom – poput naleta adrenalina koji se u njima javlja.“

Podižu samopouzdanje

Sparks tvrdi da horor filmovi gledaocima pružaju priliku da savladaju nešto izazovno. „Neki ljudi se mogu osećati bolje pošto se uspešno suoče sa nekim od strahova koji su im prikazani u ovakvim filmovima. To im može pomoći da ubede sebe da ukoliko bi se te užasne situacije desile u stvarnom životu, da bi oni možda bili u stanju da se sa njima izbore,“ kaže on.

Potreba da se uplašimo je možda kodirana u našoj DNK

Dr. Mathias Clasen je izneo tezu o hororima pri Departmanu za estetiku i komunikacije na Univerzitetu Arhus. On objašnjava da je potreba za strašnim stimulusima, kao što su oni koje dobijamo kroz horor filmove, skoro iskonskog karaktera. 

Pa kako to? Preci koji su živeli kao lovci i skupljači su se pripremali za napade potencijalnih predatora tako što su trenirali svoje reakcije za stresne situacije i želja da to činimo je vremenom postala ’upisana’ u naše gene.

„Kada gledamo horor film, mi zadovoljavamo tu našu želju. Mi vežbamo našu spremnost za opasnosti,“ kaže on.

Afinitet za horor žanr zavisi od toga kako Vaš mozak funkcioniše

Sparks kaže kako tokom gledanja horor filma dođe do aktiviranja dva dela mozga: talamusa i amigdale. Talamus procesuira prvobitne poruke tela, a potom amigdala pomaže osobi da odluči da li je opaženi strah ozbiljna pretnja ili je jednostavno u pitanju strategija koja nam pomaže da zaštitimo sopstvenu svest.

Dakle, da li ćemo voleti ili ne horor filmove, zavisi uveliko od toga kako ovi delovi našeg mozga funkcionišu kada su izloženi stimulusima jednog horor filma.

Istraživanje sprovedeno 2009. godine i objavljeno u časopisu Human Brain Mapping je ispitivalo zašto neki ljudi tragaju za strašnim stimulusima kao što je plašenje horor filmovima, dok bi drugi sve uradili samo da ih izbegnu. Istraživanje je utvrdilo postojanje, za sada, neobjašnjene veze u populaciji ljudi koji su okarakterisani kao tragači za uzbuđenjem i „moždane hipoaktivacije“ koja se javlja gledanjem strašnih ili „neuralnih“ filmskih zapisa.

Horori su sjajni za povezivanje sa drugom osobom

U skorašnjem istraživanju u Velikoj Britaniji koje je objavljeno od strane Kraljevskog društva za otvorenu nauku, kontrolnoj grupi ljudi su se prikazivala dva filma – jedan koji se smatrao „traumatičnim“ i drugi koji to nije – kako bi se utvrdilo da li „emotivno pobuđujuća drama, naročito ona, pokreće neurobiološki mehanizam (endorfinski sistem, koji pomaže povećanje praga bola) i koji se nalazi u korenima samog vezivanja između antropoidnih primata i ljudi.“

Šta su pronašli? I prag bola i osećaj vezivanja unutar grupe su bili na višem nivou pošto je grupa gledala „emotivno uznemirujuć“ film. Sparks takođe opisuje nešto vrlo slično: „Ukoliko su ljudi sa svojim prijateljima i zabavljaju se posle filma, uzbuđenja koje je film indukovao može toliko intenzivirati zabavu toliko da ljudi počinju da dovode u vezu osećanje pozitivnih emocija sa gledanjem horor filma,“ objašnjava on.

Strašni filmovi sagorevaju kalorije

Kada ste uplašeni, reka adrenalina poteče Vašim telom i ovo podiže i nivo funkcionisanja metabolizma. Istraživanje Univerziteta Vestminster je pratilo koliko energije je desetoro ljudi potrošilo po gledanju nekoliko strašnih filmova i otkriveno je da je broj sagorelih kalorija (200 tokom gledanja jednog filma) porastao za skoro trećinu nego što je uobičajeno. I eto načina da smršate gledajući filmove.