6 promena zbog kojih ćete se osećati mnogo bolje i mlađe

Poboljšajte jutarnje pijenje šolje kafe

Započinjanje novog dana uz kafu je omiljeni ritual za mnoge od nas, ali nije optimalan način za buđenje naših tela, kaže Meraglia. „Naše nadbubrežne žlezde miruju (dok spavamo) i počinju sa radom tek 3 ili 4 sata pre nego što se probudimo,“ objašnjava ona. „Kada ih udarimo kofeinom na prazan stomak, to je kao da ste ih ošamarili preko lica.“

Ona ne kaže da treba da se odreknete kafe, ali kombinovanje kafe sa proteinima i dobrim mastima, poput nekog bogatog smutija i/ili ojačavanje kafe sa puterom ili kojom kapljicom kokosovog ulja će „osnažiti dejstvo kofeina i ispuniti nutritivne potrebe Vašeg tela.“

Jedite dosta (i često!)

„Većini je potrebno da jede više kako bi težila manje,“ kaže Meraglia, objašnjavajući da uskraćivanje kalorija, neunošenje nutrijenata i da bez-masne dijete zapravo vode lošoj ishrani i naša tela uvode u stres.

Prema njenim preporukama, uz svaki obrok želite da unesete malo dobrih masti (poput maslinovog ulja, orašastog voća ili avokada), proteina i zeleniša.

Trebali biste da jedete tokom celog dana: doručak, prva užina tokom prepodneva, ručak (ne posle pola dva, savetuje ona), popodnevna užina i užina pred večeru (oko 5 sati) i večera (ne posle pola sedam).

Ovim načinom ishrane izbegavate da izgladnite i da takvi sednete za sledeći obrok, što opet ograničava stres za nadbubrege (a to se dešava kada smo gladni) i pomažete sebi da se ne prejedete.

Neka pšenica bude samo povremena poslastica

Bilo koja hrana sa pšenicom – da, uključujući i hlebove od integralnih zrna – će se „pretvoriti u šećer i podići nivo insulina,“ kaže Meraglia. To znači da čak i naizgled benigne i navodno zdrave namirnice mogu biti uzrok krahova koji nastaju kasnije. (Zanimljivost: krofna ima glikemijski indeks – meru koliko se brzo hrana pretvara u šećer – od 76. Baget ima glikemijski indeks 72.)

Da biste ostali siti i budni, pšenica mora postati povremena poslastica, a ne većinski udeo svih Vaših obroka i užina.

Umesto deserta oko tri popodne, uvedite užinu oko pola tri

Umesto da se prepustite žudnji za štanglicom čokolade ili nekom kolaču u sred popodneva, bolje bi bilo da se priklonite navici uvođenja preventivne užine kojom ćete se ovakvog nagona rešiti u korenu.

„Imamo prirodan pad kortizola oko 3 popodne, ali mnogi od nas zapravo doživljavaju prave krahove,“ objašnjava Meraglia. „Ukoliko užinate oko 2 ili 2.30 neke prirodne ugljene hidrate ili dobre masti, taj pad neće biti toliko primetan i videćete da ćete imati snage i za ostatak popodneva.“

Ona predlaže da se pojede humus sa povrćem ili pak polovina jabuke uz grčki jogurt.

Meditirajte i sredite misli pre nego što upalite TV

Po svoj prilici, kada dođete kući sa dugog dana na poslu, opuštate se uz televizor ili vreme provodite uz laptop. I iako Vam gledanje epizode Vaše omiljene serije deluje opuštajuće, ovo čini vrlo malo za naše podmlađivanje, upozorava Meraglia.

„Opuštanje zahteva daleko više od pukog pasivnog sedenje pred ekranom,“ kaže ona. „Morate aktivirati relaksacioni odgovor koji usporava srce, snižava pritisak i smanjuje potrošnju kiseonika i nivoa kortizola.“

Šta uraditi, ako ne to? Dišite stomakom ili meditirajte nekih 10 do 20 minuta pre nego što se izvrnete na kauč.

Oblikujte rutinu spavanja

Prema mnogim zdravstvenim institucijama, veliki broj ljudi je ugrožen lošim spavanjem, a vrlo je verovatno da ste i sami nekad iskusili nesanice ili loše spavanje – makar jednom tokom života. Da biste imali kvalitetan san, Meraglia preporučuje da uvedete ritual polaska u krevet koji će opustiti Vašeg telo.

„Počnite sa spremanjem nekih 20 do 30 minuta pre polaska u krevet“ savetuje ona. Ostavite elektronske uređaje (svetla istih Vas mogu razbuditi), potom uradite šta imate u kupatilu, a zatim možete čak i naprskati krevet sa lavandom koja pospešuje san.

Isti proces svake večeri će pomoći Vašem telu da uđe u rutinu koja ga vodi pospanosti već onda kada sa njom i počnete.