3 najveće laži koje ste učili iz istorije

Kolumbo je otkrio da je zemlja okrugla

Priča koju smo čuli:

1492. italijanski najamnik imena Kristofer Kolumbo je pobedio u dugotrajnoj borbi sa monarhijom i Katoličkom crkvom od kojih je konačno dobio sredstva za put u Istočnu Aziju. Bojali su se da će to biti neuspeh epskih razmera, jer su svi znali da je Zemlja ravna ploča i smer u kome je Kolumbo plovio će za posledicu imati njegov pad sa njene ivice u usta džinovske kornjače koja ga je nosila.

Kolumbo, kako nam je rečeno, nije uspeo da dođe do svoje destinacije, ali ne zato što je svet ravan – već zato što je naleteo na zemlju jedne od najvećih nacija u budućnosti! Prema tome, Kolumbo je dokazao da je zemlja okrugla, otkrivši Ameriku.

Istina:

1400-tih teorija ravne Zemlje se ozbiljno shvatala koliko i Teorija vremenske kocke danas, ako ne i manje od nje. Oblik naše planete je manje-više potvrđen još od teorije kugle koju je prvi izložio antički grčki filozof Pitagora, oko 2000 godine pre nego što je Španija i postojala.

Zapravo, navigacione tehnike Kolumbovog doba su i zaista počivale na činjenici da je Zemlja sferična.

Umetnička predstava

Oklevanje španske vlade da plati Kolumbovu ekspediciju nije imalo nikakve veze sa njihovim zabludama o obliku sveta. Ironično, to je zato što je i sam Kolumbo uveliko potcenio veličinu Zemlje i svi su to znali. Razdaljina koju je on planirao da pređe ga ne bi odvela ni blizu Aziji.

Bilo kako bilo, na kraju je jedva došao do potrebnih sredstava da pođe na ovu suludu avanturu i vrhunska smejurija od Kolumbovog puta se od tada godišnje proslavlja u Americi i Španiji.

Pa odakle je mit proizašao? Potekao je od autora i istorijskog šarlatana Vašingtona Irvinga koji je napisao roman o Kolumbu 1838. Roman je izmišljotina, ali neki elementi su uspeli da se uvuku i u istorijske knjige, verovatno zahvaljujući urednicima koju su želeli malo da začine lekcije.

Pa ko bi čitao udžbenik iz istorije koja je prepuna naprosto dosadnih činjenica?

Ajnštajn je bio loš u matematici

Priča koju smo čuli:

Motivacioni govornici obožavaju da pripovedaju ovu priču, kojom inspirišu publiku sa pričom o običnom nemačkom klincu! Uprkos njegovim najiskrenijim naporima, on nikada nije imao dobre rezultate na ispitima iz matematike, a očajnički se borio i sa fizikom dok je radio kao nižerazredni službenik u birou za patente.

Taj zbunjeni klinja je izrastao u Velikog Alberta Ajnštajna! I ako on to može, možete i Vi!

Istina:

Pa, ne možete. Kako ispada, Ajnštajn je bio matematički genije i pre svoje 12-te godine, i u aritmetici i proračunima već bio bolji nego što ste Vi sada. Ajnštajn je zapravo bio toliko pametan da je verovao da ga škola sputava i roditelji su mu kupovali naprednije udžbenike iz kojih bi učio.

Ne samo da je položio matematiku sa najvišom ocenom, već je vrlo verovatno da je čak i predavao razredu do kraja polugodišta. Ideja da je Ajnštajn bio loš đak verovatno dolazi potiče iz Riplijeve trivijalne kolumne Verovali ili ne.

To nije prava kolumna

Zapravo postoji dobar razlog zbog kog je loša ideja uključiti u reference Roberta Riplija ukoliko branite naprednu univerzitetsku tezu. Čuveni, bizarni trivijalni „stručnjak“ nikada nije citirao svoje izvore i razne „činjenice“ koje je iznosio tokom svoje karijere su bile stapanje stvari koje nekada negde pročitao, čuo od nekoga ili ih jednostavno izmislio.

Naslov dela je verovatno trebao biti: Verovali ili ne! Ja sam plaćen svakako, magarčine.

Kada mu je prvi put pokazan ovaj navodni ekspoze njegovog ranog života, Ajnštajn se navodno smejao i potom otišao da reši još 12 misterija kvantne fizike pre večere. Do dana kada je preminuo 1955., sasvim je moguće da je „neuspeh“ jedan od koncepata koje Albert Ajnštajn nikada nije uspeo savladati.

Naravno, ovo samo čvrsto potvrđuje ono što smo oduvek sumnjali, duboko u sebi: uspeh je predodređen rođenjem.

Isak Njutn i jabuka

Priča koju smo čuli:

Verovatno ste čuli za Isaka Njutna. On je nešto kao praotac savremene fizike. U poznom 17. veku, Njutn je praktično izmislio nauku. Otkrića za koja mu možemo zahvaliti su zakoni kretanja, vidljivog dela spektra svetlosti, brzina zvuka, zakon hlađenja i razni proračuni. Da, sve o aritmetici. Da se čovek zapita da li je nekog u istoriji uopšte i mislio pre Njutna.

Najverovatnije njegovo najčuvenije otkriće jesu zakoni gravitacije. Priča kaže da je Njutn, skromni matematičar i profesor fizike sedeo u senci jabukovog drveta jednog sunčanog dana kada mu je jabuka sa grane pala pravo na njegovu glavu.

Dok bi većina ljudi u tom trenutku pomislila „Joj! Ovo boli!“, Njutnov prvi instinkt je bio da formuliše celi set univerzalnih zakona koji upravljaju stanjem kretanja pod dejstvom gravitacije, teorija koja je toliko dobra da je neizmenjena i nikada „prozvana“ već, evo, 200 godina!

Istina:

Njutn nikada nije pomenuo nikakvu jabuku i zapravo je to bio drugi čovek, Džon Konduit, koji je ispričao ovu priču nekih 60 godina od njenog navodnog zbivanja. Čak i tada, on je bio prilično nejasan po pitanju toga da li je Njutn uopšte video jabuku ili je jabuka samo metafora koju je on upotrebio da bi ilustrovao ideju gravitacije ljudima koji su bili manje inteligentni od njega (čitajte: svima)

„Dok se zabavljao u bašti na pamet mu je palo da sila gravitacije (koja je bacila jabuku sa drveta na zemlju) nije ograničena na određenu razdaljinu od zemlje, već da se ta sila mora protezati i mnogo dalje.“

Primetićete da čak ni u tom momentu ne bismo dobili utisak da je jabuka zapravo pala i udarila Njutna po glavi, to je jednostavno dodato negde usput, kao humoristični pogled na situaciju koja liči na crtani film o životu ovog genija.

Volimo da mislimo kako se kompleksna otkrića dešavaju na ovaj način, kako se iznad glave upali ona sijalica. Na neki način izgleda kao i da bi se to moglo i nama desiti jednog dana, nova, velika ideja će nam se prikazati dok gubimo popodne sedeći na klupi u parku.

U stvarnosti, Njutn je proveo veći deo svog života formulišući i dovodeći svoje teorije do savršenstva.