Postoje brojni razlozi zašto provodimo dosta vremena spavajući. Dobar san nam je potreban i bez njega ne možemo da funkcionišemo.U čast onoga što nam je preko potrebno koliko vazduh, voda i hrana, rešili smo da Vam predstavimo nekoliko činjenica kojih o tome verovatno ne znate!
Verovatno niste znali o snu...
Postoje brojni razlozi zašto provodimo dosta vremena spavajući. Dobar san nam je potreban i bez njega ne možemo da funkcionišemo.U čast onoga što nam je preko potrebno koliko vazduh, voda i hrana, rešili smo da Vam predstavimo nekoliko činjenica kojih o tome verovatno ne znate!
-
Čovek je jedini sisar koji svojom voljom odlaže san.
-
Što je visina veća to je veći i poremećaj sna. Uopšteno, poremećen san je izraženiji na visinama od 4 kilometra nadmorske visine pa naviše. Smatra se da je uzrok poremećenog sna smanjena koncetracija kiseonika i prateće promena u mehanizmu disanja. Većina ljudi se novoj nadmorskoj visini prilagođava otprilike dve do tri nedelje.
-
Uopšteno, ukoliko redovno vežbate biće Vam lakše da zaspite i doprinećete čvršćem snu. Međutim, sporadičnim vežbanjem ili vežbanjem tik pred odlazak na počinak samo ćete otežati proces uspavljivanja.
-
Razvedeni ljudi, udovci/udovice i razdvojeni ljudi prijavljuju najviše slučaja nesanice (insomnije).
-
Šest od deset zdravstvenih stručnjaka smatra da nema dovoljno vremena da prodiskutuje sa svojim pacijentima na temu nesanice tokom redovnih ambulantnih poseta pacijenata lekaru.
-
Više od osam od deset respondenata (ljudi koji su učestvovali u istraživanju) smatra da ljudi često ili povremeno zloupotrebljavaju lekove za tretman nesanice.
-
Kofein je nazvan najpopularnijom drogom na svetu. Svuda u svetu ljudi konzumiraju kofein na svakodnevnoj osnovi kroz kafu, čajeve, kakao, čokolade neka neka druga mekša pića i neke lekove.
-
Uopšteno, zdravim odraslim ljudima je potrebno sedam do devet sati sna svake noći. Međutim, nekim pojedincima je dovoljno da normalno funkcionišu bez prisutne pospanosti ili opijenosti i posle šest sati sna. Drugi ljudi pak ne mogu da funkcionišu baš najbolje ukoliko ne odspavaju deset sati.
-
Prirodno se osećamo umornima dva puta u toku dana: oko dva sata ujutru i oko dva sata popodne. Ovaj prirodni pad budnosti je primarno odgovoran za pojavu potrebe za dremanjem posle ručka.
-
Očigledno, san je isto toliko bitan u našem životu kao i što su ishrana i fizička aktivnost.
-
Prema jednoj od međunarodnih klasifikacija poremećaja sna, zaposleni koji rade u smenama su u povećanom riziku od razvoja raznih hroničnih bolesti poput kardiovaskularnih i gastrointestinalnih oboljenja.
-
Novorođenčad spavaju ukupno od 10,5 do 18 sati tokom dana po shemi iregularnog rasporeda u okviru koje provode budna jedan do tri sata.
-
Ukoliko odojče stavite u krevet kada je pospano/opijeno snom, ali nije i zaspalo, veća je verovatnoća da će ono postati „samo-utešivač“, što će mu omogućiti da zaspi samostalno kada mu dođe vreme za počinak kao i da ponovo samostalno zaspi bude li se probudilo tokom noći.
-
Osamdeset i dva procenta zdravstvenih stručnjaka veruje da odgovornost za iznošenje simptoma i znakova nesanice tokom stručnog pregleda leži i na pacijentu kao i na samom stručnjaku.
-
Telo se nikada ne prilagodi radu u smenama!
-
Postoje i individualne razlike u potrebi za dremanjem. Neki odrasli ljudi i deca moraju da odremaju. Međutim, većina tinejdžera verovatno odrema popodne samo zato što tu noć nisu dovoljno spavali.
-
Hrkanje je primarni razlog poremećenog sna za skoro trećinu populacije u razvijenim zemljama; a za šestinu na redovnoj osnovi.
-
Naučnici i dalje ne znaju – a verovatno i nikada neće znati – da li i životinje sanjaju tokom REM faze sna kao što ljudi sanjaju.
-
Neka istraživanja obećavaju da će upotreba melatonina pomoći u skraćivanju vremena koje je potrebno da se uspavate i u smanjenju buđenja, ali nije izvesno i da će nam pomoći u pogledu ukupnog vremena koje provedemo spavajući. Druga istraživanja pak ne ukazuju na ikakve benefite melatoninske terapije.
-
Jedan od glavnih razloga za preteranu pospanost među ljudima predstavlja njihovo samonametnuto uskraćivanje od sna.
-
Prema rezultatima istraživanja u SAD iz 2008. godine skoro 36 procenata pripadnika nacije koji voze čine to pospani ili čak i zaspu tokom vožnje.
-
Prema rezultatima prethodno pomenutog istraživanja, iznenađujućih 34 procenata učesnika istraživanja je prijavilo da im poslodavac dozvoljava da dremnu tokom pauza, a 16 procenata poslodavaca pruža i mesto na kom mogu odremati.
-
Ljudi koji nemaju dovoljno sna imaju i veće šanse da imaju i veći apetit usled činjenice da nivo leptina (hormona koji reguliše glad) pada usled nedostatka sna time stimulišući povećanje apetita.
-
Učestalost nesanice se povećava u skladu sa starošću organizma, ali mnogo češće poremećaj spavanja je posledica nekog drugog medicinskog stanja.
-
I da li ste znali da se veruje da je sezonski afektivni poremećaj posledica promena u shemama smenjivanja svetlosti i mraka koje nastaju bliženjem zime?
