Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Da li ste nekad posumnjali u sopstvenu inteligenciju? Evo i 13 indikacija da grešite. Vrlo je verovatno da ćete odmah prepoznati makar dva znaka među sledećim.
Brojne studije pokazuju da učenje sviranja instrumenta pomaže razvoju u detinjstvu. Jedno od ovih istraživanja tvrdi da samo mesec dana časova sviranja može pomoći mališanima da značajno poboljšaju svoje rezultate na testovima i da im olakšava učenje. Dakle da li ste možda svirali violinu kao dete? Možda je baš to razlog zašto ste tako dobri u razmatranju stvari kao odrasla osoba!
Jedno zanimljivo istraživanje je zaključilo da najstarija deca porodica imaju nešto više, ali ipak značajne prednosti u vidu više IQ-a u poređenju sa svojom mlađom braćom i sestrama. Ovo je razlog zašto oni najstariji imaju i tendenciju da budu uspešniji od najmlađih u porodicama.
Tokom 2006. izveden je neobičan eksperiment. On se ticao jedne zanimljive povezanosti: što je veći obim struka osobe, to su niže njene kognitivne sposobnosti. Prema drugim istraživanjima, jedanaestogodišnja deca koja su imala loše rezultate na testovima su pokazivala i veću sklonost ka gojaznosti koja je javlja do 40 godine. Postoji i velika verovatnoća da njihovi oštroumniji vršnjaci takođe lakše i uče, te pokazuju bolje rezultate u edukaciji i da takođe više vode računa i o svom zdravlju.
Naučnici iz Velike Britanije i sa Novog Zelanda su proučavali oko 3000 dece i otkrili su da ona deca koja su dojena kao bebe imaju skoro 7 poenta više na IQ testovima od one koja to nisu bila. Ali ovo se odnosilo samo na onu decu koja su imala određeni gen (ovaj gen nije bio prisutan u onih koji su dojeni). Tačni mehanizam koji bi potvrdio vezu između ovog gena i dojenja i dalje ostaje nepoznat.
Da li imate sećanja kako još kao malo dete držite knjigu u ruci? To govori u prilog tome da ste vrlo pametni, naročito ukoliko je Vaša ljubav prema knjigama počela još dok ste nosili pelene. Tokom jednog istraživanja 2000 parova blizanaca su bili praćeni i ispostavilo se da oni koji su naučili da čitaju kao deca, nešto ranije nego inače, imaju i bolje rezultate na svim testovima inteligencije kasnije kroz život. Autori istraživanja veruju da čitanje u ranom dobu poboljšava verbalne, ali i neverbalne sposobnosti osobe.
Postoje zabeleženi podaci koji potvrđuju da među kriminalcima postoji veliki broj levorukih. Stručnjaci ovaj fenomen tek treba da razjasne. Sa druge strane, najnovija istraživanja navode da su levoruki ljudi skloniji i divergentnom mišljenju – načinu kreativnog razmišljanja koji se angažuje u rešavanju problema i zadataka. Levoruki ljudi su često inventivni i znaju kako da se nose sa teškim situacijama bolje od ostalih. Zar ovo nije znak sjajnog intelekta?
Sve više i više istraživanja pokazuje da ljudi koji često brinu iz različitih razloga mogu biti i nešto inteligentniji od onih koji to ne čine. Možda se radi o tome da je ovo rezultat činjenice da ti ljudi uvek razmišljaju o mogućim posledicama svojih dela i stoga se zapravo trude da sve ispadne što je bolje moguće.
Istraživanje univerziteta Princeton je dokazalo da visoka deca lakše uče od svojih nižih vršnjaka i da kada uđu u odraslo doba obično zarađuju i više novca. Dakle, ispravite leđa – imate nešto na čega možete biti ponosni!
Ispada da su i smisao za humor i visoka inteligencija takođe tesno povezani. U jednom od istraživanja oko 400 studenata je podvrgnuto testu inteligencije posle kod su morali da osmisle i neku zabavnu scenu iz crtaća. Da li već pogađate čiji isečci iz crtaća su se ispostavili kao najzabavniji?
Profesor poslovne psihologije jednog londonskog univerziteta je došao do zaključka da je radoznalost vrlo bitna odlika inteligentnih ljudi. Radoznali ljudi poseduju daleko prefinjeniji način razmišljanja i dugoročno posmatrano oni su zainteresovani za otkrivanje novih stvari i za razvoj sebe kao ličnosti.
Ljudi koji su pametniji su obično i perfekcionisti. Oni zapravo nikada nisu zadovoljni sa time kako stvari stoje. Ukoliko se bave sportom, oni provode dodatno vreme vežbajući ga kako bi bili najbolji igrač u timu. A ukoliko su nezadovoljni sa svojim izgledom, onda će dati sve od sebe da bi izgledali što je bolje moguće te uložiti u svoju garderobu i navike vezane za negovanje tela. Njihov život je neprekidan rad u korist napretka.
Ovo zvuči čudno, ali ljudi koji vole da ostanu budni do kasno u noć obično imaju i veći intelekt nego ranoranioci. Sposobnost da se radi i bude kreativna i noću, kako je to dobro poznato, nam nije data prirodno. Iz tog razloga su naučnici došli do zaključka da inteligentni ljudi kasnije polaze na spavanje jer teže tome da prošire granice svojih mogućnosti. Samo kada bismo još mogli da preživimo sa tako malo sna!
Kreativni poremećaj je koncept koji je davnih dana ustanovljen i postoje čak i istraživanja koja tvrde da on služi kao neka vrsta „goriva“ za one kreativne prirode. Neuredan rukopis je takođe jedan od znakova kreativne osobe.
