Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Zimska čarolija je potpuna samo uz mnogo snega . Tada se mogu iskusiti prave zimske radosti – grudvanje, pravljenja Sneška, sankanje, skijanje ili romantične šetnje dok sneg škripi pod nogama.
A koliko zaista znate o snegu?
Tako je, sneg je zapravo providan. Pahuljice čine kristali leda, pa kada svetlost prođe kroz njih, prelama se i odbija od svakog od kristala. Ceo spektar svetlosti se odbija do naših očiju i mi sneg vidimo kao beo. Tako da ni ne postoji nešto poput belog Božića, ali ovo ipak zvuči lepše nego providan Božić.
Ovo je nauka. Molekuli vode od kojih se sneg sastoji mogu ostati zajedno samo tako što će biti izgrađen šestostrani kristal leda.
Oh šta se sve može otkriti mikroskopom?! Nancy Knight, naučnik iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja u Koloradu, je 1988. godine pronašla dve identične pahuljice koje su došle sa olujom iz Viskonsina. Sledeći put kada želite nekome reći koliko je jedinstven, nemojte koristiti pahuljice kao primer.
Snežna sezona 1991.-1992. u Sirakuzi u Njujorku je bilo naročito loša. Više od 4,2 metra snega je palo na grad. Tako da su u martu 1992. na Veću građana u Sirakuzi doneli dekret „u ime snegom izmorenih građana“ u kome se kaže da bi bilo koja količina snega pre Badnje večeri te godine bila nelegalna.
Ali Majka priroda kanda nije dobila dopis: dva dana kasnije je pao sneg, a sledeća zima je donela još više snega.
Makar za neke od ljudi. Za to postoji čak i termin: hionofobija.
Najveća zabeležena pahulja je imala širinu čak 38 centimetara. Pala je u Fort Keogu u Montani januara 1887. Iako nema dokaza koji su ubedljivi i koji bi potvrdili da je ovo istina, naučnici ne sumnjaju da je ovo moguće.
Gradić Kaprakota na jugu Italije drži rekord kao mesto u kome padne najviše snega u danu. Marta 2015. više od 2,5 metra snega je palo za samo 18 sati. To je skoro oko 12-13 cm po satu!
Kontinentalan deo SAD ima u proseku oko 105 snežnih oluja svake godine, ali broj ovih mećava se udvostručio u poslednjih 20 godina. Između 1960. i 1994. je došlo do 9 mećava po godini. Od 1995. se međutim ovaj prosek popeo na 19 po godini. Istraživači kažu da bi ovo moglo biti u vezi sa sniženom aktivnosti sunčevih mrlja.
Osim činjenice što „mećava“ sama po sebi zvuči daleko opasnije od „snežne oluje,“ prava razlika između njih je u brzini vetra i vidljivosti.
Prema Nacionalnoj službi za vreme (SAD-a, naravno), mećava mora imati velike količine snega, vetrove koji duvaju brzinom većom od 55 kilometara na sat i vidljivost koja je manja od 400 metara.
Oko 75% pijaće, slatke vode se nalazi u obliku leda i snega, uključujući tu i glečere. Sve to pokriva oko 10% celokupne površine naše planete.
Ginisova knjiga svetskih rekorda ima i zabeležen rekord o najvišem Snešku na svetu koji pripada jednoj veseloj, srećnoj duši iz Betela u Mejnu. Sneškica (žena Sneška Belića) je nastala tokom perioda od mesec dana i bila je visoka preko 37 metara.
