Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Kroz istoriju, ljudi su radili potpuno blesave stvari u ime lepote. Još stare civilizacije, poput Egipta i Grčke, su imale svoje načine za ulepšavanje, nekada je šminkerski zanat bio na ceni, a estetika povremeno i u službi medicine. Saznajte koje su kuhinjske čarolije postale kasnije usavršeni kozmetički tretmani...
Kroz istoriju, ljudi su radili potpuno blesave stvari u ime lepote. Predstavljamo neke od njih…
Naziv za šminkera u egipatskim hijeroglifima je izveden iz korena reči "sesh" što znači "napisati, ugravirati". Posao šminkera je bio veoma ozbiljno shvatan u to vreme: jednaka pažnja i veština Vam je bila potrebna da obojite usne, kao i da napišete tekst njihovim pismom. (Pod tekstom mislimo na komplikovane simbole koji su uklesani u kamen, ne na kuckanje SMS poruke).
Parfemi su bili jedna od veoma važnih stvari u Egipatskoj civilizaciji jer su se koristili kako u kozmetičke, tako i u medicinske svrhe. Na primer, Kyphi, jedan od najpoznatijih egipatskih parfema se pravio od cveća, meda, vina i bobica, a istovremeno se koristio i kao napitak koji leči bolesti pluća, probleme sa crevima i sa jetrom.
U staroj Grčkoj, najomiljenija i najeksluzivnija boja kose je bila plava. Retki su bili Grci koji su prirodno plavi, tako da je plava kosa u Grčkoj doživljavana kao nešto veoma lepo i egzotično. Žene su posvetljavale svoju kosu koristeći bilje sa ekstraktom arsenika! Svoju kosu su prale mešavinom pepela, maslinovog ulja i vode.
Još od srednjeg veka žene koriste razne namirnice u kuhinji kao pomoćna kozmetička sredstva. Kiselo mleko Vam pomaže da se rešite akni, sok od krastavca da uklonite pege i fleke na koži, dok je kuvana kopriva idealna za lep ten i glatku kožu. Žene su čak pokušavale da uklanjaju bore pomoću masti koje su sadržele vosak, bademovo ulje ili čak krokodilsku masnoću!
Šteta je što ekstenzije za kosu nisu postojale tokom hejanskog perioda u Japanu, kada je lepota žene bila procenjivana na osnovu dužine njene kose, a idealnom dužinom je smatrana ona koja je malo duže od visine struka. Pretpostavljamo da je tada bilo veoma popularno nositi kosu vezanu u konjski rep.
U renesansnoj Italiji žene su bojile usne u crveno i rumenile svoje obraze mešavinom bube “cochineal”, sandalovine ili cinabarita sa voskom ili masti. Proces nanošenja je bio veoma komplikovan, ali je boja bila poprilično postojana – trajala je skoro nedelju dana, bez obzira na svakodnevno umivanje.
Uprkos što je poznato kao "zlatno doba Španije", imati tamniji ten bio je veliki modni promašaj u to vreme. U nastojanju da zadrže svetao, porculanski ten, mlade žene su jele glinu, što je često izazivalo anemiju ili kloroze. U kasnom 18. Veku, Francuzi su bili opsednuti svetlim tenom i kožom, zbog čega su na lice stavljali tanak sloj belog pudera (koji je bio napravljen od belog olova i praha od raspršenih kostiju), kombinovanog sa voskom, i kitovim ili biljnim uljem.
Ruž je smatran sastavnim delom torbica bolničarki u Drugom svetskom ratu, kako da bi podsetio žene da su dame bez obzira na okolnosti, tako i da bi imao umirujuće dejstvo na vojnike. (Mada eksperti sada dele mišljenje da je upravo crveni karmin ono što ih uzbuđuje na ženama).
Pre nego što je kozmetička kuća L'Oréal lansirala prvi komercijalni sprej za kosu 1960. godine, žene su morale da biraju masnog brilijantina i spreja koji su koristili mehaničari.
Jedna studija iz 1991. godine je pokazala da su žene poličari koje su zaposlile holivudske šminkere i fotografe u svojim kampanjama, imale 30% više šansi da osvoje izbore, samo zahvaljujući lepo oblikovanim obrvama, dobro našminkanom licu, lepom osmehu, pažljivo odabarnoj garderobi i sjajnim fotografijama.
