10 stvari koje ne znate o čokoladi

Ropstvo

Činjenica: farmeri kakaa su praktično robovi

Kako smo to pomenuli, mnogi od nas uživaju u čokoladi svakog dana. Nažalost, zbog sledećeg ćete se osećati kao veliki krivci zbog toga.

Jeste li se ikada pitali odakle dolazi čokolada? Veruje se da samo u Africi između 56 i 72 miliona dece raditi na farmama kakaa. Ova deca često bivaju prevarena kako bi radila ili prodata u najobičnije ropstvo. Svoj život provode na ovim farmama zarad profita drugih. Deca kojoj je „dobro“ žive na bananama i kukuruznoj pasti. Ona koja imaju manje sreće su bičevana poput životinja.

Jedno intervjuisano dete je reklo kako je na prevaru poverovalo da će zarađivati novac kojim će pomoći svojoj porodici, ali da je najbliže što je prišlo kompenzaciji za rad bio poneki dan bez prebijanja sa lancem bicikla ili granom drveta kakaa. Dete nikada čak nije ni imalo priliku da proba hranu zbog koje svoj život provodi u ropstvu pomažući da se ona napravi.

Neki bi rekli da kupujemo ono što Fair Trade sertifikuje, ali problem je što ova organizacija čini jako malo da bi rešila ovaj problem, ako išta i čini.

Količina čiste čokolade

Činjenica: Mnoge konditorske čokolade sadrže samo mali deo prave čokolade

Prema Hersheyu nema standarda za crnu čokoladu u SAD-u, a ni u većini drugih zemalja. Međutim, postoje standardi za mlečnu čokoladu i poluslatku čokoladu. Oni se razlikuju od zemlje do zemlje.

Na primer, čokolada u Velikoj Britaniji je navodno "bogatija" od većine ostalih kondiktorskih proizvoda. U SAD-u, pak, mlečna čokolada mora da sadrži samo oko 10% čokoladne tečnosti, dok poluslatka čokolada mora da sadrži makar 35% ove tekućine. Mlečna čokolada koja ima pomalo drugačija pravila takođe mora da sadrži makar 25% kakao putera.

Mlečna čokolada

Činjenica: Ona je vrlo savremen izum

Crna čokolada je dobila popularnost tek poslednjih nekoliko godina; međutim, ona nije još ni izbliza popularna koliko je mlečna čokolada. Često smo u dodiru sa poluslatkim čokoladama zahvaljujući poslastičarskim delicijama, ali mlečna čokolada je ipak daleko najpopularnija.

Zanimljiva stvar u vezi nje je da je ona napravljena tek 1875. Na početku, pravljenje čokolade je podrazumevalo uklanjanje skoro polovine kakao putera, a zatim mrvljenje onoga što ostaje i mešanje toga sa solima kako bi se pojačao gorki ukus, a to je poznato kao holandski kakao.

Mlečna čokolada je otkrivena tako što je uzet ovaj prah i pomešan sa zaslađenim kondenzovanim mlekom koje je tada tek nastalo kao izum zahvaljujući čoveku po imenu Nestle. A ostalo, ko što to kažu, je istorija.

Čokolada kao novac

Činjenica: Asteci i Maje su koristili čokoladu kao sredstvo plaćanja

Istorija čokolade praktično počinje sa Majama. Zrna kakaa su im bila toliko vredna da su se koristila kao valuta. Kaže se da je deset zrna moglo kupiti zeca ili čak prostituku. A stotinak zrna je bilo dovoljno da se kupi rob, iako je ropstvo u to vreme bila potpuno drugačija institucija na mnogo načina.

Kada su došli Asteci, oni su usvojili ove tradicije i nastavili sa korišćenjem zrna kakaa kao platežnog sredstva. Ljudi su njima kupovali sve, od stoke namirnica i alata, a neki od njih su čak i falsifikovali ovaj „novac“ pomoću glinenih zrna.

Uopšteno, samo su bogatiji ljudi pili redovno čokoladu, jer ispijanje novca je stvarno skupo.

Antioksidansi

Činjenica: Čokolada je krcata antioskidansima i zapravo je dobra za zdravlje

Nedavna istraživanja su dokazala da ona sadrži flavonoide. Specifični flavonoidi koji se nalaze u čokoladi se nazivaju flavonolima i procijanidinima, a oni su dobri za srce i pomažu u prevenciji obolevanja od karcionma. Međutim, bitno je navesti da je važan što viši sadržaj čokolade, te su zato neka istraživanja dokazala da samo crna čokolada obezbeđuje potrebne količine antioksidanasa u umerenim dozama.

Istraživanja su potvrdila i da je crna čokolada dobra za snižavanje krvnog pritiska, ali da njena kombinacija sa mlekom, čak i kada ne jedete mlečnu čokoladu, zapravo narušava potencijalne benefite koji Vam se pružaju.

Teobromin

Činjenica: Čokolada ne sadrži samo kofein već i manje poznatu psihoaktivnu supstancu teobromin

Čokolada sadrži veću količinu teobromina nego bila šta u prirodi. Teobromin je sličan kofeinu, ali je nešto blažeg stimulnasnog efekta.

Neka preliminarna istraživanja su pokazala da on može biti od koristi i u suzbijanju kašlja. Dok se on već dugo koristi kao lek za visok krvni pritisak i čak se testira i kao potencijalni lek za rak, u njemu se može preterati iako je dobar.

U visokim dozama teobromin može uzrokovati trovanje, s time da su životinje i stariji ljudi generalno podložniji ovome. Zdrava osoba bi morala da pojede zaista mnogo čokolade pre nego što bi bila ugrožena.

Velike količine

Činjenica: Astečki vladari su pili desetine šolja tople čokolade dnevno

Bogati astečki vladari i viša klasa su pili čokoladu na tone; sam Montezuma je tvrdio da je pio oko pedeset šolja čokolade dnevno.

Iako obična šolja šokolade ne sadrži previše kofeina, čokolada koju su Asteci pili je bilo izuzetno crna, te ako to zbrojimo sa pukom unetom količinom možemo zaključiti da su svi bili napeti ko strune. Ono što je stvarno fascinantno jeste da toplu čokoladu nisu pili kao toplu već hladnu. Nisu je pili sa šećerom i zapravo su Španci bili prvi koji su joj dodali šećer kao napitku.

Asteci bi jednostavno presipali napitak iz jednog vrča u drugih sve dok ne bi postao bogat penom, jer se ona tada smatrala najboljim delom.

Nedostatak

Činjenica: Svet se suočava sa ozbiljnim nedostatkom čokolade

Svet je pred krizom manjka čokolade usled ozbiljnih bolesti koje pogađaju drveća Latinske Amerike gde se veći deo svetskog kakaa proizvede. Ne samo to već i potražnja za čokoladom stalno raste, što znači da je zadovoljavanje potreba svih ljudi jedan izuzetno težak zadak.

Na sreću, bolesti koje pogađaju proizvodnju kakaa nisu zahvatile Afriku. Međutim, ovaj manjak bi ipak mogao da dovede do skoka cena ukoliko uzgajivači ne budu u stanju da ovladaju bolestima.

Iako u Africi nema bolesti, ona se pak suočava sa čestim sušama što dodatno pogoršava stvari.

Tabla čokolade od šest tona

Činjenica: Najveća tabla čokolade ikada napravljena je imala masu od šest tona

U septembru 2011. napravljena je čokoladna tabla koja je težila oko šest tona. Tabla je zahtevala približno oko 870 kg kakao putera i oko 750 kg tečne čokolade. Tabla je tada trebalo da kruži SAD-om kako bi inspirisala decu da „misle veliko“ i „hrane se pametno.“ Nismo baš sigurni kako bi ova konditorska poslastica trebalo da pomogne deci da se hrane pametno.

Nedavno, u Engleskoj, ovaj rekord je oboren sa još većom čokoladnom tablom. Za nju je bilo inače potrebno više od pedesetoro ljudi kako bi se napravila i ona je bila inspirisana Vilijom Vonkom i čokoladnom fabrikom (mjuziklom iz 70-ih godina). Na sreću, sva ta čokolada nije bačena. Ova tabla bi trebalo da bude izlomljena na komade i prodata, a sav prihod će ići u dobrotvorne svrhe.

Prevara

Činjenica: Proizvođači čokolade su u SAD-u pokušali da dobiju odobrenje kojim bi zamenu za čokoladu zvali pravom čokoladom

Pre nekog vremena u potezu koji je digao na noge sve ljubitelje čokolade, američki proizvođači čokolade su podneli peticiju za odobrenje od strane FDA (Federalne agencije za lekove i namirnice) kojim bi kakao puter zamenili hidrogenizovanim biljnim uljem i krajnji proizvod nazvali čokoladom.

Ovakav potez je nešto što biste očekivali da vidite u sklopu „lošeg poteza,“ ali žena za odnose sa javnošću ispred Nestle-a je zapravo pokušala da progura tvrdnju da je to u redu jer potrošači ionako ne znaju šta žele i zato što ne znaju stvari kao što su „proizovđačka efikasnost“ i „tehnička poboljšanja.“

Iako se FDA nije složila sa zahtevima industrije čokolade, neverovatna je sama činjenica da je ovako drska peticija i podneta.