Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Određena vrsta kriminalaca ima sopstveni moralni kodeks, dela lišena zle namere i takođe poseduje i određenu vrstu sofisticiranosti koja je u potpunom kontrastu sa svim ostalim, običnim kriminalcima. Knjige i filmovi su puni ovakvih likova, a da li oni postoje i u stvarnom životu?
Ovih 10 će istorija pamtiti...
Poznatiji kao irski Robin Hood, James Freney je nemilisrdno krao od bogatih kako bi pomagao sirotinju.
Tokom 1740-ih, on je bio pošast svakog poreznika i kočije koji bi se usudili da prođu putevima irskog okrug Kilkenija. Pak, živeo je po svom zakonu: „Pljačkaj samo one koje vredi opljačkati.“ Kao svaki pravi džentlmen-kriminalac, Freney se oslanjao na svoju lukavost kako ne bi bio uhvaćen i insistirao je da članovi njegove bande poštuju određeni lopovski kod časti. Od njih je tražio da budu učtivi, da vrate dobra ukoliko su imala sentimentalnu vrednost ili su bila potrebna žrtvi i da pomažu sirotinji kada god je to moguće.
Pored svega toga, bio je i vrstan strelac i nikada nije prezao od sukoba, ako bi bio izazvan.
Na mnoge načine, okolnosti u Irskoj su naterale Freneya, nekadašnjeg vlasnika paba, na život kriminalaca. U to vreme Irska se mučila pod engleskim krivičnim zakonikom koji je namerno zabranjivao Ircima pojedine profesije. Ove represivne mere su primorale Freneya da zatvori svoj pab i opteretile su ga sa toliko poreza da nije imao drugog izbora do da se da u život odmetnika.
Ovaj rošavi, ofucani drumski razbojnik je postao heroj običnog čoveka i počinio je neke od najsmelijih pljački ikada u svom okrugu – sve za 5 kratkih godina. Uhvaćen je 1749. i za dlaku je izbegao vešala kada su zvaničnici shvatili da u svim svojim poduhvatima nikada nije ubio nijednu osobu.
Kasnije je napisao i autobiografiju u kojoj priča o svojim avanturama, gde skromno pominje i pojedine slučajeve kako je pomagao ljudima da plate stanarinu, pozajmljivao im novac ili već na neki drugi način pomagao siromašne sugrađane.
Lopov William Simon Jacques je „operisao“ unutar granica uglađenog sveta retkih knjiga, spisa i mapa.
Bivši knjigovođa i diplomac Kembridža je imao neverovatno visok IQ. U svojim banditskim danima, predstavljao se kao ljubazan, dobro obrazovan muškarac koji voli da provodi svoje slobodno vreme u bibliotekama. Ova nevina, akademska persona je u početku uspešno krila od ostatka sveta činjenicu da je više interesuje krađa knjiga nego čitanje istih.
Jacques je počeo sa sitnim krađama knjiga tokom 90-ih godina u vreme kada je trebalo da diplomira na Kembridžu. Kembridžčka biblioteka je primetila da joj nedostaju neke od knjiga, pak nije prijavila krađu iz stida što je kao čuvar dragocenosti u tome podbacila.
Zatim, 1996. kada su nestala 2 primerka Newtonovih Principia Mathematica zajedno sa Galilejevim Sidereus Nuncius (što sve zajedno vredi preko 500 000 dolara), biblioteka odlučuje da više ne može o tome da ćuti.
Ipak, trebalo je dosta vremena da vlasti shvate da je Jacques krivac. On je nastavio sa posetama bibliotekama širom UK-a, kurtoaznim čavrljanjima sa radnicima za pultovima biblioteka dok je ispod svog kaputa od tvida krio dragocene knjige.
Konačno, bibliotekar ga je uhvatio na delu i od tog momenta policiji nije trebalo mnogo da ga prepozna kao serijskog kradljivca dragocenih knjiga.
U zatvor odlazi 2002. i provodi 4 godine iza rešetaka. Potom, po izlasku na slobodu, nastavlja tamo gde je i stao.
Skrio je svoj identitet lažnim imenom i prerušavanjem i nastavio je da svojim intelektom osvaja poverenje bibliotekara. Do tog trena je već ukrao dela vrednosti preko milion američkih dolara i ove njegove neverovatne krađe su zadobile pažnju medija koji su ga krstili „Tome Raider“ (Pljačkaš tomova, prevod).
Uspešno je izmicao policiji sve do jula 2010. kada je uhvaćen i osuđen na još 3,5 godine zatvora.
Da li je Elias Whitcomb zaista bio čovek od časti ili je pak samo dobro glumio takvog čoveka je još uvek predmet mnogih rasprava.
Za razliku od drugih ljudi sa ove liste, on je najverovatnije ubijao ljude, jer je bio organizator i učesnik smrtonosnog Rata okruga Džonson 1892. Uprkos tome, ljudi kažu da je bio prijatan i rođeni džentlmen. Danas mu se priznaje da je jedan osnivača grada Fort Kolins u Koloradu i njegove ime se čak pojavljuje i u Aleji slavnih kauboja.
Whitcomb se udružio sa nekim od najgorih ljudi Starog zapada, među njima je bio opaki „Jack“ Slade koji je na pogled vešao kradljivce konja i drumske razbojnike. U tako žestokom i opakom društvu, Whitcomb je smatran moralnim kompasom zahvaljujući svom držanju i često je izvlačio ono najbolje iz ljudi koji su delovali kao sve samo ne dobri ljudi.
Tokom Rata okruga Džonson predvodio je grupu osvetnika koju su činili bogati investitori i stočari voljni da se suprostave kradljivcima stoke velikih rančera.
Diskutabilno je da li su rančeri možda preuveličali zlodela kradljivaca, a i to što Whitcomb i njegovi ljudi nikada nisu zakonski gonjeni za svoja osvetnička dela i smrti koje su proizašle iz njih. Whitcomb kasnije i sam postaje moćni rančer i potpomaže osnivanje Agrikulturne kolonije koja se pretvara u Fort Kolins.
Ako i nije bio toliki džentlmen kao što je delovalo da jeste, onda ga je karma verovatno na kraju sustigla. Ubio ga je grom 1915.
Peter Scot je kontradiktorna ličnost. Živeo je luksuzno, a sa druge strane je prezirao sve iz viših slojeva društva. On je patio kako je sam to rekao od „sramotne strasti za krađom“ i shvatio je da pljačkom ultra-bogatih ima najbolji način za ostvarivanje svojih želja.
Scott čini se nije imao milosti prema svojim žrtvama, rekavši, „Ljudi koje sam orobio su se obogatili pohlepom i beskrupuloznošću. Predali su se mehanici razmetljivosti – zaslužili su me i ja zaslužujem njih.“
Rođen je 1931. i do svojih tinejdžerskih godina već je bio ostvaren kao lopov. Počeo je sa pljačkanjem bogatih domova u Belfastu i na kraju je preneo svoje poduhvate i u druga mesta gde je koncentracija bogatih i slavnih bila visoka, pa tako i na Francusku rivijeru.
Pre svake pljačke, sašio bi novo odelo i potom bi pomoću veština kakve ima samo Spiderman preko zidova i oluka dospevao u domove. Kada bi se našao unutra, njegova odeća i dobri maniri su ga sakrivali kao nekog kome je mesto u njoj, poput nekog od sluga ili pak gostiju.
Tokom jedne provale, domaćica se pojavila na vrhu stepeništa. Scott joj je mirno dobacio, „Sve je u redu madam,“ i ona se vratila u svoj krevet misleći da je to bio batler. U drugim slučajevima kada je neplanirano uznemirio neke od članova domaćinstva, rekao bi nešto poput, „To sam samo ja,“ i zatim bi se vratio nesmetanom obavljanju svog posla.
Ovim metodama je ukrao nakit, krzna i umetnine vredne preko 50 miliona dolara. Neke od njegovih čuvenih meta su Zsa Zsa Gabor, Lauren Bacall, Elizabeth Taylor i Sophia Loren.
Pošto je uspešno obavio 100 provala, postao je poznat kao „Kralj provalnika-mačaka“, “Provalnik zvezda“ i „Ljudska muva.“ Posle nekoliko robija i troškarenja novca na luksuzne automobile, vile i žene, poslednje dane svog života ovaj kriminalac provodi u jednom od najgorih krajeva Londona. No, uvek se držao određenog nivoa i često je bio viđen kako vozi bicikli po gradu dok mu oko vrata na vetru vijori njegov svileni, beli šal.
Iako James Howze nije dugo potrajao kao pljaškaš banaka, njegova posvećenost tome da očuva svoju poletnu pojavu je od njega napravila nešto što se pamti. Čak ga je i FBI zvao „Nonšalantnim banditom.“
Sa pljačkama banaka je počeo u Čikagu novembra 2008. i uhvaćen je samo 2 meseca kasnije. Za to vreme ipak uspešno izvodi makar 5 pljački i u svakoj od njih se pojavljuje besprekorno obučen.
U svakom od slučajeva, Howze uleće u banku obućen u braon kapu, šešir koji ide uz njega i šal i sa kožnim rukavicama. Masku za lice nikada nije koristio jer bi narušila njegov besprekoran izgled pa je novac od službenika tražio sa potpuno izloženim licem. Kada bi blagajnici predali novac, on bi ga stavljao u lepu crnu, kožnu torbu i potom bi išetao na glavni ulaz i nestajao u gužvi.
FBI je objavio slike Howzeja koje su napravile sigurnosne kamere banke. Pošto su dojave od strane javnosti počele da pristižu sa svih strana, nije bilo teško pratiti ga.
Howze je ubrzo uhapšen i osuđen na preko 5 godina u zatvoru. Novine nažalost pak ne javljaju kako uspeva da upotpuni izgled svog naradžastog zatvorskog odela sa modnim detaljima.
