Ponašanje u snu
Šta se zapravo događa dok spavamo?
Spavanje je za čoveka mnogo više od odmora. Svakome je potreban san i svako od nas iz sopstvenog iskustva zna da dužina, intenzitet i dubina sna, kao i sposobnost spavanja da nas regeneriše značajno variraju tokom života.
Ipak, mnogi se pitaju kako tako komplikovano stanje u kojem se naše telo svakodnevno nalazi uopšte i može biti definisano. Ljude zapravo vlastito telo primorava da spavaju. Ako vas zanima kako su naučnici definisali spavanje čitajte dalje...
Kako izgleda osoba koja spava?
Kako bi se spavanje stručno definisalo, najpre moramo zamisliti osobu koja spava. Na taj način ćemo spoznati glavne vizuelne karakteristike čoveka koji spava. Osoba najverovatnije leži u udobnom položaju. Disanje je ujednačeno i mirno. Ponekad se osoba lagano trgne ili se okrene dok spava.
Kako možemo znati da li osoba koja spava i sanja?
Dok posmatramo osobu kako spava, obraćamo pažnju na disanje, trzanje, prevrtanje i sl. Ukoliko želimo da saznamo da li ta osoba sanja, moramo joj gledati u oči. Ako se oči pomeraju ispod kapaka, znamo da osoba sanja. Ako su oči mirne, osoba mirno spava i ne sanja.
Osoba koja je probuđena
Ako osobu koja spava iznenada probudimo, verovatno će biti preplašena i izgubljena. Trebaće joj neko vreme da uopšte postane svesna sebe i okoline, a tek tada i događaja. Postoji više načina na koje se osoba može probuditi, npr. budilnikom, plačem deteta, treskom ili vrištanjem u uvo (što baš i nije najhumaniji način da se neko probudi).
Biti budan i spavati: dve strane novčića
Kako su to naučnici pokušali stručno da definišu spavanje? Neki od njih spavanje upoređuju sa stranama novčića i stavljaju ga u suprotnost sa stanjem kada je osoba budna. Ako ste u potpunosti svesni sebe - mislite, jedete, radite itd., dakle budni ste - tada se spavanje kao stanje mirovanja i bez svesti o okolini može definisati kao potpuna suprotnost budnom stanju.
Šta se događa dok spavamo?
Dok spavamo, psihički smo neaktivni, uz izuzetak nekoliko nesvesnih trenutaka, npr. češanje ili okretanje. Naime, naš mozak ima posebne mehanizme, koji, dok spavamo, smanjuju količinu podataka koju im šalju čula. Pored toga, deo našeg mozga odašilje i znake koji umiruju najveće mišiće u telu.
Fiziološki ciklusi spavanja
Spavanje je podeljeno u fiziološke cikluse. Čovek u proseku noću spava šest do devet sati, a za to vreme prolazi kroz četiri ili pet stepeni ili zasebnih ciklusa sna, od kojih svaki traje otprilike po devedeset minuta. Svi ti ciklusi prepliću se sa kratkim periodima budnosti, kojih se ujutro uopće ne sećamo.
Ciklus spavanja
Svaki ciklus spavanja podeljen je u pet faza (koje je odredio Klajtmanov student Dement). Tih pet faza nazivaju se:
-
somnolencija,
-
laki san,
-
prva faza dubokog spavanja,
-
druga faza dubokog spavanja i
-
REM spavanje
Spavanje zdrave odrasle osobe sastoji se od: 25% dubokog spavanja, 50% manje dubokog spavanja i 25% REM spavanja.
