10 uvrnutih činjenica o lepoti

U ime lepote...

Kroz istoriju, ljudi su radili potpuno blesave stvari u ime lepote. Predstavljamo neke od njih…

Šminkerski zanat u starom Egiptu

Naziv za šminkera u egipatskim hijeroglifima je izveden iz korena reči "sesh" što znači "napisati, ugravirati". Posao šminkera je bio veoma ozbiljno shvatan u to vreme: jednaka pažnja i veština Vam je bila potrebna da obojite usne, kao i da napišete tekst njihovim pismom. (Pod tekstom mislimo na komplikovane simbole koji su uklesani u kamen, ne na kuckanje SMS poruke).

Egipatski parfem - mirisni lek

Parfemi su bili jedna od veoma važnih stvari u Egipatskoj civilizaciji jer su se koristili kako u kozmetičke, tako i u medicinske svrhe. Na primer, Kyphi, jedan od najpoznatijih egipatskih parfema se pravio od cveća, meda, vina i bobica, a istovremeno se koristio i kao napitak koji leči bolesti pluća, probleme sa crevima i sa jetrom.

Plavuše u staroj Grčkoj

U staroj Grčkoj, najomiljenija i najeksluzivnija boja kose je bila plava. Retki su bili Grci koji su prirodno plavi, tako da je plava kosa u Grčkoj doživljavana kao nešto veoma lepo i egzotično. Žene su posvetljavale svoju kosu koristeći bilje sa ekstraktom arsenika! Svoju kosu su prale mešavinom pepela, maslinovog ulja i vode.

Kuhinjske majstorije u kozmetičke svrhe

Još od srednjeg veka žene koriste razne namirnice u kuhinji kao pomoćna kozmetička sredstva. Kiselo mleko Vam pomaže da se rešite akni, sok od krastavca da uklonite pege i fleke na koži, dok je kuvana kopriva idealna za lep ten i glatku kožu. Žene su čak pokušavale da uklanjaju bore pomoću masti koje su sadržele vosak, bademovo ulje ili čak krokodilsku masnoću!

Eh, da su žene u Japanu znale...

Šteta je što ekstenzije za kosu nisu postojale tokom hejanskog perioda u Japanu, kada je lepota žene bila procenjivana na osnovu dužine njene kose, a idealnom dužinom je smatrana ona koja je malo duže od visine struka. Pretpostavljamo da je tada bilo veoma popularno nositi kosu vezanu u konjski rep.

Italijanke su nosile ruž boje strasti

U renesansnoj Italiji žene su bojile usne u crveno i rumenile svoje obraze mešavinom bube “cochineal”, sandalovine ili cinabarita sa voskom ili masti. Proces nanošenja je bio veoma komplikovan, ali je boja bila poprilično postojana – trajala je skoro nedelju dana, bez obzira na svakodnevno umivanje.

Sve za porcelanski ten

Uprkos što je poznato kao "zlatno doba Španije", imati tamniji ten bio je veliki modni promašaj u to vreme. U nastojanju da zadrže svetao, porculanski ten, mlade žene su jele glinu, što je često izazivalo anemiju ili kloroze. U kasnom 18. Veku, Francuzi su bili opsednuti svetlim tenom i kožom, zbog čega su na lice stavljali tanak sloj belog pudera (koji je bio napravljen od belog olova i praha od raspršenih kostiju), kombinovanog sa voskom, i kitovim ili biljnim uljem.

Čak i u ratu, bolničarke su smatrane damama

Ruž je smatran sastavnim delom torbica bolničarki u Drugom svetskom ratu, kako da bi podsetio žene da su dame bez obzira na okolnosti, tako i da bi imao umirujuće dejstvo na vojnike. (Mada eksperti sada dele mišljenje da je upravo crveni karmin ono što ih uzbuđuje na ženama).

Sprej za kosu - pozovite mehaničara!

Pre nego što je kozmetička kuća L'Oréal lansirala prvi komercijalni sprej za kosu 1960. godine, žene su morale da biraju masnog brilijantina i spreja koji su koristili mehaničari.

Sve je u marketingu

Jedna studija iz 1991. godine je pokazala da su žene poličari koje su zaposlile holivudske šminkere i fotografe u svojim kampanjama, imale 30% više šansi da osvoje izbore, samo zahvaljujući lepo oblikovanim obrvama, dobro našminkanom licu, lepom osmehu, pažljivo odabarnoj garderobi i sjajnim fotografijama.